Čuda plastične hirurgije

Taj pionirski duh, zahvaljujući kojem su Amerikanci na desetak miliona kvadratnih kilometara surove divljine izgradili prvu narodnu demokratiju na svetu i ujedno najmoćniju naciju, ima jedno od svojih ovaploćenja i u veri u čudesa plastične hirurgije, u to da pojedinac može upotrebom najnovijih tehnologija da zaista postane lepši, mlađi, privlačniji. Da postane onakav kakav danas želi da bude, ma koliko to bilo suprotno onome kakvim ga poznajemo i kakvim ga je priroda dala.

Kada ovakvom bekgraundu pridodamo opšte poznatu sklonost američke spoljne politike ka realnim rešenjima koja počivaju na jasno definisanim nacionalnim interesima, nema ničeg iznenađujućeg u, reklo bi se, prilično srdačnom prijemu na koji je u Vašingtonu naišao Aleksandar Vučić, bivši radikal, aktuelni naprednjak.

Srpska napredna stranka je inicirala prvu Vučićevu političku posetu Sjedinjenim Državama u pokušaju da se predstavi novoj administraciji, i inače otvorenoj za dijalog sa onima koje je prethodna Bušova proglasila za svetske parije, kao zdrava alternativa Borisu Tadiću i njegovim demokratama. „Razgovor je ispunio naša očekivanja, videće se kakvi su rezultati“, rekli su Danasu predstavnici Stejt departmenta. O kakvim se rezultatima radi, ne zna se, a ni sam glavni akter ne gori od želje da to razjasni. U svakom slučaju, Tomislav Nikolić i njegov zamenik više nisu na američkoj crnoj listi, postali su kredibilni sagovornici (to je „veoma relevantna politička snaga u Srbiji“, kažu u Vašingtonu) i u njih se polažu izvesna očekivanja. Amerika je, za sada, zadovoljna naprednjacima. Građani Srbije imaju prava na donekle drugačiji odnos prema eks-radikalskom dvojcu. Neće im zaboraviti vreme provedeno uz Šešeljev skut (Nikolić je 1991. bio jedan od osnivača SRS, Vučić je ušao u radikale 1993, u 23. godini života), podstrekivanje oružanih sukoba u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, bezakonje u Zemunu, strahovladu u Hrtkovcima, represivne zakone, oštar antizapadni kurs. Ipak, mnogi među tim građanima, dakle ne tradicionalnim glasačima SRS, spremni su da im sve to oproste i da „krenemo dalje“. Jer, prema anketama javnog mnjenja, i pored toga što radikali nisu propali, kao ni DSS, naprednjaci i demokrate imaju izjednačenu podršku birača.

Čuda plastične hirurgije prolaze i u Srbiji, mada nešto sporije nego u Kaliforniji. Onoliko koliko verujemo u mit o „self-made“ čoveku, verovaćemo i u spremnost Nikolića i Vučića na rezultate kakve od njih očekuje Vašington.