Ćutanje koje opominje

Milan Karagaća Samo dva sata posle zatvaranja biračkih mesta Tomislav Nikolić je civilizovano čestitao pobedu Borisu Tadiću. Taj gest, i način na koji je manifestovan, svi su ocenili kao ispoljavanje visokog stepena političke odgovornosti i ličnog dostojanstva. Sadašnji i budući predsednik je, takođe, dostojanstveno čestitao Tomislavu Nikoliću na fer borbi (ma koliko kurtoazno), ali je izrazio i poštovanje prema građanima koji su za njega glasali, pokazujući tako političku, državničku i ličnu odgovornost predsednika svih građana.
Oba gesta ulivaju nadu i najavljuju željenu novu klimu u političkom životu, bez nepotrebne ostrašćenosti i prljavih podmetanja. Ne treba posebno podsećati da je upućivanje čestitki u ovakvim prilikama ne samo stvar dobrog ukusa nego i protokolarne i diplomatske prakse. U svemu tome ima političkog, protokolarnog, ali i ljudskog. Tako su predsedniku Tadiću čestitke uputili državnici susednih zemalja, Evrope, SAD. Usput, primetno je da zvanična Rusija nešto i nije ekspeditivna u čestitanju, kao što je to njihov ambasador u nekim drugim prilikama znao činiti.
Interesantno je primetiti da su se premijer i ministar Ilić uzdržali od čestitanja – valjda oni kao pravi domaćini čestitaju samo slave. U javnosti su veoma prisutna nagađanja zbog čega premijer nije čestitao predsedniku svoje države, koji su razlozi i, šta bi to moglo da znači?
Doduše, portparol DSS je usput čestitao, ali je poentu stavio na Kosovo. Jedan od takozvanih ozbiljnih političkih analitičara konstatuje da su predsednički izbori oslabili poziciju Srbije. Čovek čak upućuje predsedniku države upozoravajuće pitanje: „Da li je vredelo, gospodine Tadiću?“ Da li ponašanje premijera ima veze s ocenom koju iznosi njemu blizak analitičar?
Kad se ne uradi nešto što je u civilizovanom svetu normalno i očekivano, kao što premijer nije uradio, onda to izaziva različite spekulacije o razlozima i namerama, u rasponu od dobronamernih do malicioznih. Na primer: nije zadovoljan što su izbori uopšte održani; još nije obavešten o rezultatima; čeka da izborna komisija saopšti zvanične rezultate; nije zadovoljan izborom, tj. krivo mu što nije pobedio drugi kandidat; krivo mu je više nego samom Tomislavu Nikoliću; niko mu nije rekao šta su osnovna pravila pristojnosti, kurtoazije i protokola; hoće da ignoriše funkciju predsednika i Borisa Tadića kao ličnost; čeka da skupi povode pa će čestitati u paketu kad i CG nezavisnost; možda mu je protokol na odmoru; možda sprema novi aneks kao uslov za čestitku ili postoje neki drugi ovo/onosvetski razlozi…
Imajući u vidu da je njegov kabinet vrlo revnosan kad god treba i ne treba reagovati na izjave belosvetskih političara, a naročito onih iz EU i SAD, teško je pretpostaviti da se radi o neobaveštenosti. Ako se ima u vidu i ponašanje ministara iz redova DSS, onda je očito da je u pitanju namera. Bilo kako bilo, takav postupak ne doprinosi ugledu Srbije ni njenog premijera, jer ni najdobronamerniji se ne mogu oteti utisku da je posredi o odsustvu političkog sluha, sujeta ili inaćenje, ali i elementarna nepristojnost.
Politička poruka je veoma ružna jer izražava nepoštovanja prema izabranom predsedniku i građanima koji su glasali i, što je najgore, priziva nove raskole.
Autor je član Foruma za međunarodne odnose