Foto: FoNet/Marko DragoslavićĆutimo… većina bar! Normalno! Zato je narod i dao glas. Neki, pak, nisu sigurni da li će izaći na ponovljene beogradske izbore ili ne. Naravno- ako tu daju glas, kako će posle da kukaju kako nije ništa dobro. Ćuti i u se i u svoje kljuse – kažu mudri.
Samo, da li znaju svi koji ovu izreku doživljavaju kao mudru, šta su kljuse i kome su namenjene?
Kažu i da je ćutanje zlato. Da jeste, bili bismo bogati, ali nije.
Možda je bilo dok se uklapalo u ono zlatno doba, ali ako ste primetili, to doba više niko ne pominje.
Nestalo je sa rikom našeg ekonomskog tigra.
Osim toga, na ovu krilaticu o ćutanju kao plemenitom metalu, nikad neće ni pomisliti neko kome je priroda oduzela moć govora.
Kažu da je u ćutanju sigurnost.
Kakva sigurnost?
Pa, zar od svih narodnih mudrosti, naš narod odabra da se ponaša baš u skladu s ovom!
Zar niste primetili- otkako „mi“ ćutimo, „oni“ su se sve više razgalamili!
Pored tolike galame ni ne treba im nikakav argument.
Ali, tako galameći oni su uspeli da sakriju činjenicu da argumente ni nemaju!
Kako god, oni se samo pričom se mogu zaglušiti.
Ćute ljudi jer ih je strah…
Tek strah ne sme da bude izgovor! Ljudi pričaju više kad ih je strah.
To je odbrambeni mehanizam u toj situaciji. Pričajte i (po)kažite da se ne plašite. Ako ništa, treba strah makar izreći naglas, poveriti se nekome i biće ga manje.
Ne vredi kod nas više ni ona stara: „ćuti, biće gore“. To je velika istina! Zar se plašimo da kažemo istinu!
Ne treba, pogotovo u ovom vremenu u kojem neki lažu i kad ćute.
Ne ćutite! Kažite ljudima šta mislite o njima! Ionako ćete pričati sve najbolje kad ih više ne bude bilo.
Neka vas, makar, čuju. Ne ćutite!
I nemojte da progovorite onda kada vam bude dosta svega i tada kažete: „Pa, dobro, šta ćemo!“
Kažite šta imate!
Jednog dana, kad sve ovo prođe, neko će se možda sećati vaših reči, mada je verovatnije da neće.
Ipak, sigurno će se setiti vašeg ćutanja.
I vratimo se na početak.
I kad ćutite možete dati glas.
Ali, dajte ga tako da ga ostane i za vas i da nakon što ga date, ne ostane ćutanje.
Da li se vi to branite ćutanjem? Ako je to u pitanju, dosta je bilo. Sad je vreme da nešto kažete u svoju odbranu!
A, možda je vaše ćutanje znak odobravanja?
Možda na taj način podržavate…
Ako je tako, onda ja neću da ćutim! Najpre ću da vam se izvinim!
Rekto se danas izvinjenjem prekida ćutanje.
Vreme je da završim ovaj tekst i odem da ne ćutim na nekom drugom mestu
Autor je profesor književnosti iz Kraljeva
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
