Ćutanje o Kosovu je najgora politička odluka

Ko su, imenom i prezimenom ili nazivom stranke, tačno oni koji to traže i zašto? Da li vladajuća većina odgovara na natpise medija kao legitiman zahtev da se naredne godine, pored lokalnih, održe i izbori za novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije? Ima li sličnosti između susreta Angele Merkel i Borisa Tadića, onda kada je postavio takozvane „crvene linije“ u ispunjavanju zahteva kancelarke, i razgovora Brajana Hojta Jia i Aleksandra Vučića?

Pitanje svih pitanja ipak je da li su društvo, ali i političke partije koje ga predstavljaju, spremni da pristupe rešavanju ključnih problema zbog kojih dve decenije unazad iznova postavljamo ista pitanja. Tema oko koje se uvek lome koplja jeste Kosovo. Upravo zato je jasno da je jedino pitanje eventualnih novih parlamentarnih izbora upravo to. Hoćemo li, konačno, pokušati da rešimo to pitanje ili ćemo učestvovati u izazivanju nove krize i raspisivanju parlamentarnih izbora? Istina je da novi republički izbori neće doneti nikakav novi raspored snaga u parlamentu ili da će nametnuti nove teme. Svako ko sada podržava vanredne parlamentarne izbore zapravo je saučesnik u usporavanju evroatlantskih integracija i svesno nas gura u suprotnom pravcu. Normalno je da ka tome teže protivnici Evropske unije, kao što je normalno i da se Liberalno-demokratska partija tome suprotstavlja. Međutim, nije normalno da, bilo da je reč o vlasti ili opoziciji, oni koji se javno deklarišu za evropske vrednosti pomažu stvaranju političke krize nakon sastanka sa američkim zvaničnikom. Jasno je. Na taj način okreću Srbiju od Evropske unije i krajnje je vreme da se to otvoreno kaže.

Pitanje Kosova rešiće se u narednoj godini, sa ili bez Srbije. Naravno da je bolje da u tome učestvujemo svi. Svako ko odbija da učestvuje u rešavanju tog problema ne poseduje političku hrabrost da se suoči sa rešavanjem problema i svakako neće biti autoritet da kritikuje rešenja. Veoma je lako ćutati na pitanja koja nas lome toliko dugo i upirati prstom u svakoga ko želi da pomogne sa svojom vizijom kuda dalje. Ustav Republike Srbije i status Kosova su vrhunska politička pitanja, a usporavanje tog procesa je trenutno najgora politička odluka koja se može doneti. Saučesnici u tom procesu svesno stavljaju Srbiji omču oko vrata, jer je to možda poslednja prilika kada ćemo se pitati bilo šta vezano za bivšu srpsku pokrajinu.

Aleksandar Vučić je rekao da će se kajati šta god da uradi. To je bio slučaj i sa svim njegovim prethodnicima koji su tvrdili da je moguće i Kosovo u sastavu Srbije i Evropska unija ili da je „Kosovo srce Srbije“ sa sve preambulom koja je mrtvo slovo na papiru. Vreme je demantovalo takvu politiku. Danas smo pred istim izborom, ali u mnogo lošijoj poziciji nego što smo bili onda kada smo odlučili da ne rešavamo to pitanje. I bićemo u još težem položaju ukoliko odbijemo sada da se bavimo time i sačekamo da se rešenje donese mimo nas.

Dakle, jedina tema oko koje se lome koplja na eventualnim vanrednim parlamentarnim izborima može biti pitanje Kosova, to jest da li ćemo nastaviti evropske integracije ili ćemo od njih odustati. I svako ko se za to zalaže može postaviti samo to kao temu. To nam stoji na putu i sad je svima to jasno. Evropa nema vremena za sukobe i hoće da stavi tačku na sve tinjajuće balkanske krize.

Liberalno-demokratska partija zato smatra da je, više nego ikada, potreban dijalog o Ustavu, ali i o Kosovu. Pre svega zato što je izvesno da je to možda poslednja šansa da utičemo na krajnji ishod, pa i da sopstvene interese stavimo u fokus razgovora, ali i zato što je pitanje da li bi evropski put uopšte bio moguć nakon odbijanja da u tim procesima učestvujemo.

Svako ko se danas bavi politikom zato mora odgovorno da postupi i još jednom razmisli da li ima pravo da se igra sa sudbinom celog jednog društva nejasnim stavovima o navedenim pitanjima ili izazivanjem parlamentarne krize, bilo da je reč o vladajućoj većini ili opoziciji. Alternativa aktuelnoj politici je okretanje ka Rusiji, čiji su pritisci sve jači. Pitanje je samo ko će, odbijanjem dijaloga o Kosovu i promeni Ustava, u tome učestvovati izazivanjem nove političke krize.

Autor je član Predsedništva LDP