Čuvar prosvetnog logora

Za ove četiri godine, mi prosvetni radnici, imali smo nažalost priliku da Vas kroz vaše bezbrojne, besmislene i beskorisne dopise, upoznamo i više nego što smo želeli. I zaključak nam je svima, manje-više isti: „Ko je vas poznavao, ni pakao mu neće teško pasti.“

A da nam pakao ne bi nedostajao ni kada konačno odete, pobrinuli ste se tokom celog ovog leta, konfuzijom i konfliktom, koje ste među prosvetne radnike i roditelje neštedimice sejali poslednjih nekoliko meseci pred novu školsku godinu.

Ne obazirući se na naše vapaje, na molbe sindikata, na katastrofalna iskustva sa virusom po otvaranju škola u mnogo razvijenijim zemljama, bahato ste nas, potpuno nepripremljene, saterali u učionice, samo da bi naprednjački zločinački kartel bio prikazan kao uspešan.

I dok su se oni, koji su Vas angažovali za čuvara prosvetnog logora, na sve strane bahatili novcem, inkasirajući čak i Vašem bivšem ortaku astronomskih 1.600.000 evra za elektronski dnevnik, Vi ste kukali kako država nema novca da obezbedi maske učenicima.

Da li ste pod time mislili na onu istu državu u kojoj žive i roditelji koji masovno ostaju bez posla, ali od svoje skromne ušteđevine kupuju deci maske, da bi Vašem šefu u patikama od 3.000 vekni hleba, u džepu ostalo još više?

Na njih ste, bar koliko-toliko i potrošili koju reč, dok ste „u sitna crevca“ razglabali o svojim umišljenim uspesima. Na nas, prosvetne radnike – ni toliko!

Do gotovo poslednjeg dana niste se setili, da među 100.000 zaposlenih u prosveti, ima mnogo nas sa hroničnim i teškim oboljenjima. Niste se setili ni da možda mi, koji ćemo narednih dana biti maksimalno izloženi, u svojim domaćinstvima imamo hronično i teško obolele članove porodica, koji zbog naše izloženosti, takođe mogu stradati.

I umesto da ste preko leta regulisali ovo pitanje, tako da oni koji spadaju u ugroženu grupu rade isključivo onlajn, Vi čak niste na vreme objavili ni najavljeni Pravilnik, neophodan za planiranje naredne školske godine!

Što se nas tiče navikli smo – ako nas se sete, sete – prosvetne ovce koje ćute i radosno mekeću na svaki dopis svog večito preplanulog čobanina, bolje i ne zaslužuju.

Ali naša deca, ona koja ne idu u Vaše privatne škole, zaslužuju mnogo više od prazne predizborne nacističke propagandne parole „Za našu decu“, iz tridesetih godina prošlog veka.

Zaslužuju besplatne maske i vizire.

Zaslužuju besplatne elektronske i papirne udžbenike.

Zaslužuju uslove za kvalitetno obrazovanje, bar donekle nalik onima u Vašim privatnim školama.

Zaslužuju zemlju u kojoj će se ceniti njihovo obrazovanje, a ne partijska knjižica.

Zaslužuju zemlju koju će kao svoj dom graditi, a ne stideti je se i iz nje bežati.

Za ove četiri godine ste pokazali da čak i ne razumete da je u svim razvijenim zemljama obrazovanje osnova njihovog duhovnog i ekonomskog razvoja i blagodeti.

Ali od Vas se razumevanje nije ni očekivalo. Od Vas se očekivalo da klimate glavom, prosvetu održavate pokornom i ne dozvolite da građani budu preterano kvalitetno obrazovani, kako bi svoje ropstvo što mirnije podnosili, svom zatvoru se radovali, a tamničaru klicali.

U znak zahvalnosti za svu vašu silnu brigu „za našu decu“, njihove roditelje i nastavnike, mi prosvetni radnici, koji nismo na sebe stavili žig pokornosti „naprednom“ bezumlju, obećavamo višegodišnje popravne ispite svim (ne)odgovornim licima zbog kojih neko od nas bude stradao, što je mnogo veća milost od one koju ste vi nama, ovakvim upravljanjem krizom pružili.

Autor je profesor engleskog jezika u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici i član Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine