Cveće zla u Ulici maršala Birjuzova 1Foto: Pixabay/Sakurayim

Bodler je u zbirci pesama „Cveće zla“ otkrio bolne tačke savremenog čovečanstva u neulepšanom obliku. Moja malenkost vam otkriva nešto slično u mojoj ulici Maršala Birjuzova, o kojoj sam pisao više puta.

U nekoliko žardinjera na početku moje ulice ispred bivšeg „Privrednog pregleda“, umesto negovanog cveća, počivaju gomile pikavaca i otpadaka. Niko ne obraća pažnju na ovo zlo. Umesto cveća – zlo i prljavština. Da je od početka rekonstrukcije moja ulica stavljena u ravan sa obližnjom ulicom Obilićev venac, ne bi ostala njeno „pastorče“. A ljudi kao ljudi! Osećaju (pogrešno) da je moja ulica ispod gornje ulice Obilićev venac, pa se tako i ponašaju. Sve je to posledica nemarnosti urbanista. Menjaju se na položajima „glavnog“, ali se nijedan nije setio propusta od početka radova.

Sve se može ispraviti. I oronule fasade sklone padu i postavljanje male fontane ispred sinagoge, klupa i rasvete, cveća… A kako to postići iz ovog postojećeg ugla praznih žardinjera u kojima caruje „cveće zla“? Zar je stvarno teško nadležnom urbanisti da prošeta mojom ulicom od jadnih žardinjera do nepostojeće male fontane, ali da pripazi da mu na glavu ne padne komad fasade sa nekoliko oronulih zgrada?

Veoma rado bih mu se pridružio i uverio ga da nikad nije kasno da se nešto loše popravi na bolje. Ja nisam urbanista, ali sam „likovnjak“ i nosim u sebi, što je nadam se prirodno, dovoljno estetike, koja može moju ulicu dovesti do makar blizu ravni gornje ulice Obilićev venac.

Autor je akademski slikar i pisac

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari