Cveće zla u Ulici maršala Birjuzova

U nekoliko žardinjera na početku moje ulice ispred bivšeg „Privrednog pregleda“, umesto negovanog cveća, počivaju gomile pikavaca i otpadaka. Niko ne obraća pažnju na ovo zlo. Umesto cveća – zlo i prljavština. Da je od početka rekonstrukcije moja ulica stavljena u ravan sa obližnjom ulicom Obilićev venac, ne bi ostala njeno „pastorče“. A ljudi kao ljudi! Osećaju (pogrešno) da je moja ulica ispod gornje ulice Obilićev venac, pa se tako i ponašaju. Sve je to posledica nemarnosti urbanista. Menjaju se na položajima „glavnog“, ali se nijedan nije setio propusta od početka radova.

Sve se može ispraviti. I oronule fasade sklone padu i postavljanje male fontane ispred sinagoge, klupa i rasvete, cveća… A kako to postići iz ovog postojećeg ugla praznih žardinjera u kojima caruje „cveće zla“? Zar je stvarno teško nadležnom urbanisti da prošeta mojom ulicom od jadnih žardinjera do nepostojeće male fontane, ali da pripazi da mu na glavu ne padne komad fasade sa nekoliko oronulih zgrada?

Veoma rado bih mu se pridružio i uverio ga da nikad nije kasno da se nešto loše popravi na bolje. Ja nisam urbanista, ali sam „likovnjak“ i nosim u sebi, što je nadam se prirodno, dovoljno estetike, koja može moju ulicu dovesti do makar blizu ravni gornje ulice Obilićev venac.

Autor je akademski slikar i pisac