Da li bi 21. juna moglo početi buđenje Srbije?

Pobedio je virus koronu, sa najboljim rezultatima u regionu (i šire). Ekonomski rezultati su bez premca – Srbija će imati najveći porast BDP-a u Evropi. Svim građanima Srbije (pod uslovom da imaju pravo glasa) podelio je, od prihoda SNS-a, po 100 EUR-a. Uspeo je da totalno razjedini opoziciju i potpuno je ogadi narodu. Svim tim rezultatima protivnike aktuelnog režima je doveo do očajanja.

Srbiju očekuje novi dugotrajni period Vučićeve vladavine.

Ali, da li sve tako mora da bude? Ima li bar trunke nade da se 21. juna desi neko iznenađenje, što bi poremetilo Vučićev plan? Šta ako svi njegovi nabrojani rezultati budu osporeni neumitnim činjenicama?

Ispostavilo se da Srbija ima najgore rezultate u borbi sa pandemijom kovida 19. Zbog toga nijedna država u regionu nije otvorila granice za građane Srbije. Najveći porast BDP-a u Evropi će se videti do kraja godine.

Čašćavanje svih stanovnika (bez obzira na imovno stanje) sa po 100 EUR-a je ocenjeno od svih ekonomskih stručnjaka kao katastrofalan potez, usmeren isključivo na pridobijanje glasačkog tela. Jedino se razbijanje opozicije može oceniti kao uspešan Vučićev rezultat, ali će to možda njima biti poslednja opomena pred sledeće izbore.

Imidž današnje Srbije može se ilustrovati scenom iz jednog filma, nedavno prikazanom na televiziji. Dvoje protagonista se nalaze u totalno devastiranom urbanom pejzažu, pri čemu jedan kaže: „Ovo je nekada bilo lepo područje, a sada izgleda kao da je ovde prošla srpska vojska.“

Očigledno je da se to ne odnosi na srpsku vojsku iz I svetskog rata, koja je bila proslavljena u svetu, već se odnosi na vojsku Miloševića i Mladića. Neko bi mogao da kaže da to nema veze, da je to beznačajna replika iz nekog filma.

Nažalost, nije tako, jer ako se srpska vojska koristi kao metafora, kao univerzalni simbol zla, to je onda nacionalno poniženje i dokaz poražene Srbije, čemu su doprineli ne samo Milošević i Mladić, već i svi koji su ih podržavali, među kojima su i Vučić i Vulin.

Najveće i najneprijatnije iznenađenje 21. juna za Vučića bi bilo da ga izneveri njegov (i samo njegov) voljeni srpski narod. Narod, koji mu posle svih laži, obmana i pljački i dalje slepo veruje.

Da li je možda došao trenutak da se, makar u jednom delu naroda, pojavi sumnja u Vučićevu vlast?

Možda on ipak potcenjuje ovaj narod? Uprkos totalne medijske kontrole, do ljudi ipak pristižu neke informacije – preko Interneta, kablovskih televizija i usmenih vesti koje se šire Srbijom. Pa ipak Srbi nisu imbecilan narod koji više veruje svom Vučiću nego svojim očima i očiglednoj istini.

Poznato je da Vučiću najviše veruju ucenjeni i zastrašeni građani. U oba slučaja je u pitanju manipulacija koja se zasniva na strahu (ljubav je prolazna, a strah je večan, kako reče Staljin).

Da li se ljudi mogu osloboditi straha od diktatora? Mogu u revolucijama, ali je to mnogo teže u mirnodopsko vreme.

U mirnim vremenima vladalac drži permanentnu kontrolu nad narodom – preko javne i tajne policije, a naročito preko medija. Svako ko se usudi da digne glavu i da nešto prozbori protiv režima biće odmah eliminisan iz javnosti. Jedino je rešenje da se izbegne javno eksponiranje protivnika vlasti. Kako je to moguće, u kakvim uslovima?

Odgovor je vrlo jednostavan – na demokratskim izborima.

Demokratski izbori u Vučićevoj Srbiji – pa to je „contradictio in adjecto“. Zar iko može da pomisli da bi on dozvolio demokratske izbore, na kojima bi izgubio vlast? Pa ipak, može se zamisliti neka mala pobeda, makar na lokalnim izborima.

Nemoguće je da on kontroliše baš sve i svuda, pa biće valjda neke međunarodne kontrole. Ali, najvažnije od svega bi bilo da se bar negde skupi građanska hrabrost i otkaže poslušnost moćniku. Zar neko, zatvoren u glasačkoj kabini, ne bi mogao da pomisli da je došao trenutak da pogleda istini u oči i da posluša svoju savest?

Zar su baš svi uplašeni od „velikog brata“, od fotografisanja glasačkih listića, od „bugarskog voza“? Valjda može da se skupi dovoljno njih koji su podrška opozicionim strankama, ili za jednu malu lokalnu pobedu.

Drugi blok protivnika ovog režima se sastoji od građana koji će bojkotovati izbore. Naravno, oni ne mogu doprineti ukupnom broju glasača opozicije, ali smanjuju opštu izlaznost, što može biti vrlo značajno (naročito ako izlaznost padne ispod 50%).

Za razliku od ljudi koji izlaze na izbore i glasaju protiv Vučića, pri čemu mogu biti neidentifikovani, bojkotaši se lako otkrivaju i zato više rizikuju osvetu režima. U svakom slučaju, obe kategorije iz bloka protivnika SNS-a mogu doneti veliki sinergetski efekat u borbi za promene u Srbiji.

Smanjenje izlaznosti na predstojeće izbore i neka mala lokalna pobeda predstavljali bi impuls za obaranje SNS-a i za preokret u srpskom društvu. Pokazala bi da Vučić nije nepobediv i da ima smisla nastaviti borbu do konačne pobede.

U mom prethodnom tekstu u Danasu „Uspavani slobodarski narod“ napisao sam: „Slika o obožavanom vođi baca senku na celu srpsku istoriju i mit o slobodarskom srpskom narodu. Nadajmo se da će se slobodarski narod uskoro probuditi, i što bi rekao Vinston Čerčil, pronaći svoju dušu, uz podsećanje na stihove Vostani Serbie.“ Možda će to buđenje početi 21. juna.

Autor je profesor Univerziteta u penziji