Da li bombe padaju sa neba ili se kriju po ćoškovima škola? 1foto EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Zvoni mi telefon, upravo mi se završio sastanak. Zove me stariji sin sa nepoznatog broja. U stvari, telefon smo mu oduzeli zbog igrica. Proklinjem igrice, ali i principe…

Mama, opet je u školi bomba ili je napad, tako nešto?! Mislim da ne možeš da dođeš po mene, ne puštaju roditelje… A možda će da te puste. Ja kažem čekaj da vidim poruke na grupi (roditelja). Tamo haos i prepirka. Stiže poruka od mlađeg sina, mama dođi po mene.

Letim. Velika gužva ispred škole, a unutra se svađe nastavljaju, roditelji su ljuti i protestuju pred nastavnicima, direktorom.

Mirno odlazim po decu, idemo odmah kući, ali briga i strah se osećaju svuda oko mene, nemir ne jenjava. Čak šta više nastavlja se na Viberu… roditelji su krivi, stručnjaci su krivi, sistem je kriv… jeza je ušla u sve nas.

Ko god da je kriv, svi su uznemireni, pa čak i nastavnici koji pokušavaju da smire situaciju, ali ne ide, jer su i sami zabrinuti. Solidarnosti sve manje, sve više ljutnje i osuđivanja.

Bez obzira na nivo obrazovanja, pa i na funkciju, da li je roditelj lekar, pekar ili apotekar – svi se pitamo kako je moguće da škola po ćoškovima krije neke nove pretnje… Pa kako niste znali da se to dešava i u Americi, u Bugarskoj, Nemačkoj, ma svuda, kažu novi vid onlajn ratovanja…

U svakom slučaju, teroristička namera je uspela, izazvala je nemir u dušama dece, a roditelji koliko god uspešni bili ili živeli običan život, još više su uplašeni. Strahuju od novog „Ribnikara“, nove korone, nove nenormalno normalne situacije, koja živo podseća na daleko detinjstvo, na ratove 90-ih, izbeglištvo, hiperinflaciju, restrikcije struje i grejanja, pa čak i na bombardovanje.

Nismo mi preosetljivi, već živimo u neosetljivom društvu, nenormalno je normalizovano.

Sutra je škola, kobajagi normalno. Osmak se junači, ma to nije ništa. Ćerka srednjoškolka gleda ispod oka. A najmlađi hoće sa drugarima da bude, ali se plaši. Uveče sanja pored zombija neke čudne bombe i eksplozije. Pita kad će to sa školom da prestane, ali ja nemam odgovor.

Dušo, siguran si sa nama, uvek ćemo vas čuvati najbolje što možemo i koliko god je u našoj moći.

Autorka je pre svega majka troje dece, pa tek onda psihološkinja

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari