Da li će Zoran Radojičić promeniti Beograd ili sebe

Prof. dr Zoran Radojičić, istaknuti dečiji hirurg i direktor Dečije klinike u Beogradu, nije imao tu dilemu kada je, na predlog Aleksandra Vučića i SNS, izabran za prvog čoveka Beograda. Uz obećanje da će političko neiskustvo i nepoznavanje gradskog sistema nadoknaditi brzim učenjem, za svog zamenika „odabrao“ je Gorana Vesića, dojučerašnjeg gradskog menadžera koji, za razliku od njega, sve to već ima i uspešno pliva u svim „političkim vrtlozima“. Tako je SNS jednim udarcem ubila dve muve: Beograđanima je „darivala“ nestranačku ličnost za gradonačelnika, potvrđujući predizborno obećanje da je „interes građana važniji od partijskog interesa“, a svoj stvarni uticaj na vođenje grada poverila je Goranu Vesiću, svom oprobanom čoveku.

Razumevanje odbornika opozicije zašto je SNS potreban Radojičić, ali ne i zašto je Radojičiću potrebna SNS, može se objasniti činjenicom da bavljenje politikom donosi brojne privilegije, od statusnih do materijalnih. Primera u novijoj političkoj istoriji Srbije u proteklih tridesetak godina ima napretek. Mnogi, koji su jednom bili na vlasti, danas lepo žive a da ih niko ne pita od kojih para, kada ništa ne rade.

Oni koji su u politiku ulazili sa posebnom „čašću i zadovoljstvom“, sa naivnim ubeđenjem da će svojim angažmanom promeniti svet, iz nje su izlazili sa potpuno promenjenim shvatanjem, da je svet ostao isti ali da su se oni promenili ili sa razočaranjem da su prevareni. I zato politiku upoređuju sa prostitucijom. U noj nema moralnosti, već samo interesa. Prostitutka govori klijentu, koji je dobro plati, da je najbolji i najmoćniji, ali je to ništa ne sprečava da odmah ode kod drugoga, koji će je još bolje platiti. LJutnja na prostitutku što tako radi je kao kada bi se ljutili na vuka, koga smo hranili, a on nam potom zaklao ovcu. Ko hoće da bude moralan ne odlazi kod prostitutke, odnosno ne ulazi u politiku, već ostaje da se bavi onim po čemu ga i poštuju i uvažavaju.

Autor je politikolog