Da li dno ima dno i zašto nema?

Govor ministra Martinovića u Narodnoj skupštini, tokom kojeg je žučno samorazgorevao svoj gnev, predstavlja novo strmoglavljivanje na još niže dno od dna uobičajenih obraćanja skupštinske većine.

Martinović se ostrvio na ljude bez potomstva, u skladu sa zastarelim kulturološkim obrascem u kojem su bezdetne porodice, zapravo žene, bivale stigmatizovane kao „jalove“, što će reći defektne, oštećene, beskorisne i bezvredne, te opravdano prognane iz bračnog ognjišta.

Doduše, ministar je uneo savremenu, naizgled rodno senzitivnu, notu prozivanjem bezdetnih muškaraca. Dočim se njegovo samorazgorevanje pretvorilo u samosagorevanje. Podsećam da samosagorevanje označava spontano sagorevanje živog (ili nedavno preminulog) ljudskog tela bez očiglednog spoljašnjeg izvora paljenja.

Dobro, ne radi se o naučnom već o pseudonaučnom konceptu, koji se javlja u književnosti i na filmu, ali mi je dobro došao kao zgodna metafora. Zakasnelo i iznuđeno kobajagi izvinjenje, upućeno pre svega gazdi, koji se izgleda naljutio na svog pulena jer ne bi da i on bude zahvaćen ministrovim samosagorevanjem, nije vredno pomena osim kao još jedno dno dna.

U pokušaju da, najpre sebi, objasnim fenomen neprestanog probijanja dna, poslužio mi je, ovaj put naučni, a ne pseudonaučni koncept entropije. Entropija u fizici i termodinamici znači meru neuređenosti, haosa, raspada nekog sistema. U društvenim naukama se entropija javlja u više oblika.

Društveno-kulturna entropija je gubitak vrednosti, standarda, normi, identiteta, bezakonje ili, što mu dođe isto, selektivna (ne)primena zakona. Komunikaciona entropija je gubitak informacija i smisla usled šuma (zakrčenja komunikacionih kanala beznačajnim, irelevantnim sadržajima), distorzije (propaganda, spinovanje, dimni ekrani, zamene teza i sl.). predrasuda, nesporazuma.

Informaciona entropija je mera neizvesnosti ili nedostatka informacija u sistemu (zadržavanje ili sakrivanje informacija od javnog značaja, cenzura i autocenzura). Što je više informacija dostupno, u smislu različitih izvora informacija i perspektiva, informacionog pluralizma, to je manja entropija i obrnuto. Naučna entropija je gubitak znanja i inovacija usled zastarelosti, dogmatizma, cenzure ili plagijarizma.

Konfliktna entropija je gubitak stabilnosti i harmonije usled sukoba, nasilja, rata ili terorizma. Kooperativna entropija je gubitak saradnje i solidarnosti usled sebičnosti, pohlepe, korupcije, nepoštene i bespoštedne konkurencije. Institucionalna entropija je udaljavanje institucija od svoje misije, svog raison d’ętre; gubitak efikasnosti i efektivnosti u ostvarivanju svojih ciljeva i zadataka i posledični gubitak legitimiteta i poverenja u instituciju od strane javnosti ili drugih aktera. Razvojna entropija je gubitak napretka i prosperiteta usled siromaštva, nejednakosti, zagađenja, bolesti – i ponovo korupcije, koja je najčešće izvor navedenih zala.

Nije teško zaključiti da su naša država i društvo duboko zagazili u entropiju.

Srećom, postoji i suprotni fenomen pod nazivom negentropija, tj.negativna entropija, zahvaljujući kojoj univerzum i život još uvek postoje. Negentropija se suprotstavlja entropiji kao prirodnoj tendenciji ka dezorganizaciji i raspadu sistema. Negentropija je mera reda i organizacije, sinonim za kohezionu snagu, stanje samoorganizacije sistema na višem nivou.

Život je poseban primer negentropijskog sistema, jer pretvara hranu u ćelije, tkiva i organe, koji su složeniji i uređeniji od neživih materija. Život se suprotstavlja tendenciji entropije da uništi sve oblike organizacije i funkcije. Negentropija se, kao i entropija, može primeniti na društvene sisteme: kulturu, komunikaciju, informacije, znanje, saradnju, razvoj itd. Ljudski život stvara informacije i znanje, koji su oblici negentropije. LJudski život, takođe, sadrži duboko usađenu negentropijsku težnju ka istini, pravdi, solidarnosti, saosećanju, nenasilju.

Meni je barem sad jasnije zašto dno nema dna. Kad se prepustimo entropiji, ona sve brže, jače i „bolje“ srlja svojim neograničenim tokom. Dezorganizacija, rastakanje, haos nemaju dno. Osim ako im se ne suprotstavimo životnom silom negentropije. Onom koja prožima već deset nedelja proteste protiv nasilja – protiv razarajuće entropije rigidnog, neuređenog, neuravnoteženog zatvorenog sistema.

Autorka je psihoterapeutkinja

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.