Da li javni dug ozbiljno preti?

Raste bruto domaći proizvod (BDP), plate, penzije, devizne rezerve, broj zaposlenih, broj izgrađenih puteva, samo nam pada javni dug, sa nekadašnjih 70 na svega 51 odsto BDP-a na kraju marta ove godine.

Malo je zemalja koje se, kažu, mogu pohvaliti sa tako malim javnim dugom u odnosu na BDP, što je, ističu, nesumnjiv dokaz domaćinskog ponašanja ove vlasti, za razliku od prethodne, koja, kažu, dovede državu na ivicu bankrotstva.

Doduše, porasla je i inflacija, znatno više nego na evropskom nivou, samo za razliku od ostalog rasta, za koji smo mi zaslužni, inflacija raste, poručuju iz NBS, prvenstveno, po osnovu rasta svetskih cena hrane i eneregenata, dakle, van našeg uticaja.

Skoro sve gore navedeno potvrđuju zvanični statistički podaci, naravno, čitani iz izabranog ugla.

Međutim, isti ti podaci pokazuju da je u poslednjih desetak godina, upravo, najviši rast imao javni dug, i da on predstavlja ozbiljnu pretnju po državne finansije pa i ukupnu srpsku ekonomiju, i ako je, iz dana u dan, na sve nižem nivou u odnosu na BDP. Svojevrsan paradoks.

Javni dug je od 31. decembra 2012. do 31. marta 2023. godine porastao sa 17,71 na 35,25 milijardi evra, dakle za 99 odsto. Više od ukupnog rasta zabrinjava ubrzanje rasta javnog duga.

U periodu od 2013. do 2020. godine rastao je godišnje u proseku po 1,12 milijardi evra.

U naredne dve godine prosečno je rastao po 3,28 milijardi evra godišnje, da bi samo za tri meseca ove godine porastao za 1,9 milijardi evra.

Ako bi tom dinamikom, daleko bilo, rastao do kraja godine, bio bi veći od prošlogodišnjeg javnog duga za blizu osam milijardi evra. Upravo za koliko je, prilikom donošenja budžeta za ovu godinu, predviđen porast BDP-a u odnosu na prošlogodišnji, sa 60 na 68 milijardi evra.

Ali gle čuda, i u tom slučaju učešće javnog duga u BDP-u ne bi prešlo tolerantnu granicu od 60 odsto.

Gore od visokog apsolutnog iznosa i ubrzanja rasta javnog duga jeste realna pretpostavka da ćemo vraćanje dospelog duga, uostalom, kako i zadnjih godina, vraćati iz novih pozajmica, uz visoke kamate, što nam garantuje dalji rast javnog duga.

Interesantno je kako nam uspeva da nam javni dug vrtoglavo raste, a da istovremeno pada ili se zadržava u dozvoljenim granicama u odnosu na BDP, i pored niske prosečne stope realnog rasta BDP-a. Kvaka je, što bi tinejdžeri rekli, u veštački visokom iznosu BDP-a u evrima, s kojim upoređujemo javni dug, takođe u evrima. Evo kako.

Ovogodišnji realan rast BDP-a, i po najoptimističkijim procenama, neće preći 2,5 odsto, što znači da će realno porasti sa 60 na 61,5 milijardi evra, dok državni zvaničnici računaju sa rastom BDP-a do 68 milijardi evra, a sudeći po najnovijim procenama i do 69 milijardi evra.

Razlika od 61,5 do 69 milijardi evra predstavlja inflacioni efekat.

Pa pošto kurs dinara u odnosu na evro miruje već preko deset godina (devalvirao je u odnosu na evro samo za 3,1 odsto), to naš BDP, bezmalo, jednako raste i u dinarima i u evrima.

Tako je, zahvaljujući inflaciji i skoro fiksnom kursu dinara u odnosu na evro, prošlogodišnji BDP iskazan u evrima veći od onog iz 2012. godine za skoro 90 odsto, i ako je realno veći za oko 29 odsto. Tako je i sa platama i penzijama.

Penzije su naročito ilustrativne u pogledu razlike između privida i stvarnosti.

Sa novembarskim i januarskim povećanjem su, i u dinarima i u evrima, veće od prošlogodišnjih za 22,1 odsto.

Zaista lepo zvuči.

Samo je problem što su cene dobara i usluga na koje se koristi veći deo penzije porasle znatno više, pa je samo pitanje koliko im je pala kupovna moć. Razloga za brigu ima napretek.

Uporno zanemarujemo činjenicu da je stvarni uspeh realni rast BDP-a, a ne rast u evrima a da su plate i penzije vredne koliko i njihova kupovna moć.

Da je uspeh zaustavljanje rasta dugova a ne njihov pad u odnosu inflatorni BDP a da je rast deviznih rezervi dobar ako je posledica sve boljeg odnosa izvoza i uvoza, a ne zaduživanja.

Da je kurs dinara pravi kada se više isplati izvoziti nego uvoziti, potraživati nego dugovati, i da ne nabrajam.

Autor je ekonomista iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.