Da li je „beli štrajk“ prosvetara osuđen na propast?

Za razliku od klasičnog štrajka koji podrazumeva obustavu rada ili tihog štrajka koji nezvanično, bez objave sabotira radni proces, „beli štrajk“ je akcija u kojoj zaposleni rade svoj posao u punom obimu, ali koriste neko zakonito sredstvo koje im je na raspolaganju da celom društvu skrenu pažnju na postojeći problem i tako dovedu do njegovog bržeg prevazilaženja.

Uspeh akcije najčešće zavisi od širine podrške koju upozoreno društvo pruži „belim štrajkačima“ u vršenju pritiska na donosioce odluka. Uvek je bilo onih koji školu prvenstveno doživljavaju kao instituciju koja im čuva decu nekoliko sati dnevno, a nastavnike kao osobe koje su profesionalno dužne da istrpe sve njihove i dečje hirove, uz davanje poželjnih ocena, skrivajući pritom da su poklonjene. Ako sada tako misli većina u našem društvu, „beli štrajk“ je osuđen na propast, i već je „mrka kapa“ za obrazovni sistem Srbije.

Nastavnici se na svom radnom mestu već godinama suočavaju s verbalnim i fizičkim nasiljem koje nije pojava sui generis, već je posledica nabujalog nasilja u društvu. U školi nasilje nikada nema samo jednu žrtvu, osobu koja je napadnuta, već žrtvom automatski postaje celokupan nastavni proces, a to znači svi oni koji u školu dolaze s namerom primopredaje znanja.

Nastavnik koji razmišlja o tome kako da izbegne stradanje od agresivnih učenika, roditelja, kolega ili direktora, a svestan je da nije sistemski zaštićen ako bude napadnut, ne može kvalitetno raditi svoj posao.

Kada se suoči s tim da ni na samom času nema pravo da izoluje sebe i one koji žele da uče od onih koji žele da ometaju nastavu, kao i da može da bude meta bezbroj anonimnih prijava prosvetnoj inspekciji bez ikakvog realnog razloga, nastavnik često i nesvesno klizi ka oportunističkom ponašanju, a ne ka kvalitetnom radu.

Ocene nisu uzrok, ali jesu najčešći povod za nasilje nad prosvetnim radnicima. Javna je tajna da zbog toga mnogi nastavnici već pribegavaju poklanjanju očekivanih ocena, kako se ne bi nikom zamerali. Onaj koji svima daje petice nikada nije napadnut, nije čak ni opsovan.

A nastavnici koji žele da ocenjuju pošteno, prema pokazanom znanju, odlučili su sada da na drugačiji način štite sebe, dok to država ne uradi sistemski. Oni do sredine oktobra neće davati ocene, a zatim će, ako vlast ni do tada ne usvoji njihove zahteve, svima dati petice kako bi nastavničku samozaštitu od nasilja, koja prikrivena već postoji, doveli do apsurda i učinili svima očiglednom.

Prvi zahtev „belih štrajkača“ je da izmenom Krivičnog zakonika budu zaštićeni poput advokata ako su napadnuti u vezi s obavljanjem svog posla. Drugi zahtev je da se izmenom Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja omogući nastavniku da sa časa momentalno udalji učenika koji i pored upozorenja nastavlja s ponašanjem koje potpuno onemogućuje održavanje nastave.

Treći zahtev je da se izmenom Zakona o prosvetnoj inspekciji spreči zloupotreba anonimnih prijava koje se masovno podnose protiv nastavnika, i to onih koji su višestruko proveravani i dokazano rade svoj posao kvalitetno i odgovorno, u skladu s propisima. Nastavnici smatraju da su ove tri promene temelj na kojem se u narednom periodu može graditi škola kao bezbedno mesto za sve, osim za nasilnike. Za prihvatanje ovih zahteva, odnosno izmenu i primenu propisa, nije potreban ni jedan jedini dinar iz budžeta.

Pravna formulacija zahtevanih izmena već postoji, tako da nije potrebno ni dodatno vreme tokom kojeg bi se tragalo za adekvatnim rešenjima.

Potrebna je samo politička volja Vlade i Narodne skupštine, ali izgleda da upravo ona nedostaje. Zato smo svedoci pokušaja da se zahtevi nastavnika koji su na stolu Vlade još od 2022. godine i dalje ignorišu, a da se „beli štrajk“ kompromituje tvrdnjom o šteti po učenike koja će navodno nastati ako izostane ocenjivanje ili svi dobiju petice na polugodištu. Umesto što se kreće u pravcu podbunjivanja roditelja protiv nastavnika, vlast bi trebalo da kaže zašto joj je problem da do sredine oktobra, a to znači dve godine od dobijanja zahteva, izmeni tri propisa i spreči nastanak te navodne štete po učenike.

Na kraju, da ne bude zabune: nove štete po učenike neće biti. Nastavnici će s njima i tokom „belog štrajka“ raditi najbolje što mogu u postojećim uslovima: motivisati ih da uče, prenositi im svoje znanje i proveravati njihov napredak.

Ako se vlast bude dozvala pameti i sistemskim propisima zaštitila nastavnike od nasilja, do poklonjenih petica svima neće ni doći, već će se steći uslovi da i oni koji su do sada ćutke poklanjali ocene mogu da počnu s pravičnim ocenjivanjem, bez straha za svoju bezbednost.

Autor je predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije