Da li je Briselski sporazum doneo pristup pravdi Srbima sa Kosova?

Uz sve moguće etikete koje već na sebi nose, ulazak srpskih sudija i tužioca u kosovske institucije, u tzv. integrisano pravosuđe koje je funkcionisalo punih pet godina, na osnovu Briselskog sporazuma, doneo im je, od nekih sugrađana, etiketu izdajnika.

Na dan 6. novembra 2017. godine, ukupno je integrisano 40 sudija i 13 tužilaca, kao i 145 zaposlenih koji su do tada bili zaposleni u sudovima i tužilaštvima. Kvote srpskih sudija i tužilaca koje su ugovorene Briselskim sporazumom su poštovane.

Oni koji nisu ušli u sistem, iz ubeđenja da je ulazak u zajedničke institucije protivan srpskim interesima, dobili su prevremenu penziju.

Često i nevoljno. Jedna bivša kosovska sudija, u najboljim pedesetim godinama, osetila se izdanom od Srbije, jer srpsko pravosuđe u kome je želela da nastavi karijeru, nju nije primilo.

Nije je bilo u novom sistemu vrednovanja rada pa je njen dugogodišnji rad bio bezvredan. Tako je ostala obespravljena i diskriminisana zbog ubeđenja da je Kosovo Srbija.

Kakvu god etiketu zbog pristajanja na Briselski sporazum nosili, ti srpski stručnjaci su stubovi pravosudnog kosovskog sistema, bez kojih život građana ne bi mogao da se zamisli.

Iako su ugovorene kvote rezervisale mesto srpkim pravnicima u pravosuđu, pitanje je da li će ova mesta i da se popune. Mladih pravnika je sve manje.

Njihov broj na Kosovu ne zavisi samo od plate koja se nudi, već od broja Srba koji realno žele da ostanu. Dodatno, ulazak u integrisano pravosuđe za nove generacije podrazumeva i nova pravila, odnosno da se proces obrazovanja ili provere znanja nakon fakulteta (sa diplomom koja mora proći proces priznavanja) odvija pred kosovskim institucijama.

Za Srbe zsa Kosova pristup pravosuđu i dalje trnovit

Briselski sporazum je do skoro obezbeđivao Srbima na Kosovu suđenje pred srpskim sudijama i time garanciju da im sudi neko ko poznaje njihov jezik, prema novom pravu i pravilima.

Kosovske vlasti naknadno su donele zakon koji uređuju automatsku raspodelu predmeta, što je ugrozilo pravilo da Srbima sude Srbi.

Takvih garancija za tužioce nije bilo od početka, tj. albanski tužilac može goniti okrivljene Srbe i suprotno.

Ipak, to što na Kosovu Srbima sude Srbi nije im osiguralo ni potpun pristup pravdi, ni potpunu pravnu sigurnost, ni pravo na pravično suđenje.

Parcijalna primena Briselskog sporazuma onemogućava da proces pred integrisanim sudom teče bez prepreka. Naime, nijedan postupak se ne može zamisliti bez korišćenja javnih isprava kao dokaza. U zavisnosti da li na javnoj ispravi stoji pečat Republike Srbije ili Republike Kosova i u zavisnosti od toga koliko je stara javna isprava, zavisi i verodostojnost odnosno priznavanje dokaza.

Ovo predstavlja poseban problem prilikom dokazivanja vlasništva imovine ili u ostavinskim postupcima. Ne postoji jedinstveni stav sudija u pogledu važenja ovih javnih isprava koja su izdata od strane srpskih institucija na teritoriji Kosova devedesetih godina prošlog veka,

Najveći problem je nastao usled nedostatka mehanizma za priznavanje sudskih odluka koje su donošene dvadeset godina pre integracije i one ne mogu da se izvrše.

Pitanje nemogućnosti izvršenja starih i novih sudskih odluka koje nose srpski pečat, dovelo do privremenog prenosa nadležnosti „ugašenog“ Mitrovačkog suda na daleki Osnovni sud u Leskovcu.

To je urađeno kako bi se na bilo koji, pa i na teži način omogućivao pristup pravdi Kosovskim Srbima. Tako se danas pred Osnovnim sudom u Leskovcu vode predmeti iz porodičnog prava, ostavine, te radni sporovi kosovskih Srba koji su zaposleni u organima ili preduzećima na teritoriji Kosova čiji je osnivač Republika Srbija, tj u bolnicama, školama, centrima za socijalni rad i sično.

„Neželjena deca“

Dodatno, mali je broj advokata, javnih beležnika i drugih pravnih profesija iz srpske zajednice od kojih takođe zavisi pristup pravdi. Ukupno 7 kosovskih Srba advokata trenutno je upisano u Advokatsku komoru Kosova koji zastupaju pred kosovskim institucijama, pred sudovima u Srbiji, pretežno u Raški, Novom Pazaru i Leskovcu, odnosno sudovima koji su direktno ili indirektno preuzeli tzv. „kosovske predmete“.

Iako se predmeti vode u većini slučajeva pred Osnovnim sudom u Leskovcu, građani koji se obraćaju sa teritorije Kosova najčešće angažuju advokate koji rade na Kosovu. Do današnjeg dana, samo jedna javna beležnica overava isprave na srpskom jeziku.

Da zaključimo, primena Briselskog sporazuma može doneti uspeh ali samo ako se sporazum primeni u celini i ako se Sporazum primenjuje u dobroj veri, a to znači u interesu građana zbog kojih je zaključen a to su-Kosovski Srbi.

Delimična i privremena primena Briselskog sporazuma, pa čak i da je u pitanju cela jedna oblast kao što je pravosuđe, je na duže staze neodrživa.

Kao što je nemoguće u toku razvoda bračnih drugova sa decom da se uredi da će deca viđati drugog roditelja od petka do nedelje, a da se ne uredi ko, gde i kada predaje decu, a ko i kad ih uzima kao i ko plaća alimentaciju i koliko.

Ako se sve ne uredi i ako ne postoji dobra volja sa obe strane, neka deca će tumarati, neka će se snaći, ali će uvek ostati osećaj da su neželjena deca.

Izlazak Srba iz pravosudnih institucija ne može se tumačiti samo kao naručeni politički potez, već i kao realan protest zbog odsustva koraka sa jedne i druge strane da se reše sva pitanja od kojih zavise pristup pravdi Kosovskih Srba.

Autorka je direktorka Yukom

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.