Da li je Er Srbija falsifikovala Godišnji izveštaj za 2016?

Do pre neki dan ponos nacionalne privrede počeo je da pokazuje znake poslovne atrofije, pa su se odjednom namnožila pitanja tipa šta se to dešava u Er Srbiji i da li će Er Srbija opstati ili će je zadesiti sudbina Alitalije (bankrot) ili Darvin erlajnsa (prodat). Počela je da se širi i javna briga za sudbinu te kompanije koja je u zajedničkom vlasništvu dve države – Srbije i Abu Dabija (aviokompanija Etihad je u vlasništvu porodice koja je i vlasnik države). Dakle nije privatna kompanija, kako to pokušava da javnosti sugeriše predsednik Nadzornog odbora kompanije Siniša Mali. Povišeni nivo interesovanja javnosti sasvim je razumljiv jer je na poslovno „glancanje“ Er Srbije iz državnog budžeta potrošeno brat-bratu 300 miliona evra, među kojima je najveći deo novca poreskih obveznika ove države.

Vest o otpuštanju promptno je izvela „na ulicu“ sve raspoložive snage državnih zvaničnika – od gradonačelnika Beograda/predsednika Nadzornog odbora Er Srbije do premijerke, ali i plaćenih botova s jednim jedinim zadatkom: da što brže i što efikasnije zapuše sve rupe uznemirene javnosti i uvere je kako menadžment zna šta radi i da „drži“ stvari u svojim rukama. Ali i da objasne javnosti, koja se sad već ozbiljno pita „ima li pilota u avionu“, kako je „sve pod kontrolom“, kako je otpuštanje „normalna pojava“ u aviosaobraćaju baš kao i zamena komfornijih manje komfornim sedištima, gašenje poslovnica, promena načina čekiranja, ukidanje raznih „ića i pića“ (srpskih đakonija čime smo se do pre neki dan neukusno hvalili) na avionskoj trpezi… Uz te umirujuće poruke ide i stilska figura kako kompanija „svakim danom u svakom pogledu sve više napreduje“.

Trud je veliki i – bezvredan. Jer, ima jedna zvanična, državna sitnica koja izaziva veliku zebnju, veću od ubeđenja premijerke da „menadžment zna šta radi“.

Ko je, primera radi, u petak 28. jula (na dan kad su se gradonačelnik, premijerka i menadžment Er Srbije trudili da umire javnost i pokažu kako je sve to „normalno“) ušao na sajt Agencije za privredne registre (APR) i pokušao da pogleda poslovne rezultate Er Srbije za prošlu godinu – imao je šta i da vidi: finansijski izveštaj o poslovanju u 2016. godini još je „u radu“ jer su „u postupku obrade utvrđeni nedostaci a predmet čeka dopunu“.

U „Obaveštenju o nedostacima u redovnom godišnjem finansijskom izveštaju“ koje je tim povodom izdao APR 10. jula piše: „Redovni godišnji finansijski izveštaj za period od 01. 01. 2016 do 31. 12. 2016 i propisana dokumentacija koja se dostavlja uz taj izveštaj, obveznika Akcionarsko društvo za vazdušni saobraćaj Air SERBIA Beograd, dostavljeni su Agenciji za privredne registre u elektronskom obliku, dana 29. 06. 2017. i evidentirani pod brojem FIN 188939/2017. U postupku provere ispunjenosti uslova za obradu tih izveštaja, u skladu sa čl. 21. i 23. do 25. Pravilnika o uslovima i načinu javnog objavljivanja finansijskih izveštaja i vođenju Registra finansijskih izveštaja (Službeni glasnik RS, br. 127/2014 i 101/2016), utvrđeni su sledeći nedostaci:

– Formalni nedostaci

– Dostavljeni dokument ne može se smatrati Godišnjim izveštajem o poslovanju;

Obveznik je dužan da otkloni sve nedostatke, koji se tiču dostavljenih izveštaja i dokumentacije navedene u obaveštenju, a zatim iste ponovo potpiše kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika u skladu sa tehničkim uputstvom i dostavi Registru putem posebnog informacionog sistema“.

Er Srbija nije ni rabadžija koji prevozi putnike i robu volovskom zapregom, nije ni tek osnovano preduzeće koje nema neophodne kadrove, nije ni GG firma koja posluje „ispod žita“ nego se predstavlja kao cvet srpske poslovne zajednice. Da li državna kompanija, koja se „svakim danom prilagođava zahtevnim pravilima međunarodnog tržišta aviosaobraćaja“, sebi sme da dozvoli takvu blamažu da joj nadležni državni organ (APR) vrati godišnji finansijski izveštaj za 2016. s neprijatnim obrazloženjem da se „ne može smatrati godišnjim izveštajem o poslovanju“. Čak i ako se progleda kroz prste primedbi o „formalnim nedostacima“ nemoguće je zanemariti „packu“ da kvalitet Izveštaja odgovara pismenom zadatku mlađeg srednjoškolca.

Da li je menadžment kompanije (u koji premijerka ima neupitno poverenje) zaista toliko nesposoban da ne ume da napravi (četvrti po redu od 2013.) godišnji izveštaj o poslovanju? Teško je poverovati, mada nije nemoguće.

A da nije možda u pitanju nešto drugo? Recimo, amaterski pokušaj da se nešto u tom godišnjem izveštaju sakrije. Na primer, da se sakriju gubici. I prikrije državna pomoć (subvencije). Da li je to menadžment Er Srbije pokušao da, u nečemu što se zove „Godišnji izveštaj o poslovanju“ i što predstavlja svetinju u poslovnom svetu, štimuje rezultate u 2016. i prikaže ih boljim nego što jesu pa je uhvaćen u velikom nepočinstvu falsifikovanja zvaničnog dokumenta.

Da li je falsifikovani godišnji izveštaj o poslovanju trebalo da bude „krunski“ dokaz kojim se pravdaju česti javni izlivi hvalospeva o „uspešnom i profitabilnom“ poslovanju Er Srbije?

Autor je novinar iz Beograda