foto EPA-EFE/AARON UFUMELIIma jedna izreka „Od viška glava ne boli“, koju ste, siguran sam, čuli više puta i koju ste, pretpostavljam, prihvatili kao narodsku mudrost kao i mnoge druge koje se tu i tamo pojavljuju u javnoj komunikaciji, a da niste proverili da li je to što se tu tvrdi pouzdano i tačno ili je ponekad na strani istine, a ponekad i ne.
Lično imam problem sa mnogim viškovima u ovoj nesrećnoj zemlji koju njeni građani vrlo često i zovu prostorom, jednim od prostora bivše zajedničke zemlje, hej zemlje i države, Jugoslavije.
U zemlji Srbiji, jednom od ovih naših prostora, laž se rasejala do te mere i karakteristika je svega čega se dotakneš.
Dakle, nije višak no u potpunoj prevlasti.
Ja opet imam problem i sa istinama (ne samo sa lažima) koje sam video u ovom prostoru laži i sa kojima ne znam šta ću.
E sad, može li istina biti višak još nisam savim siguran.
No, pre nego što rastumačim prethodne reči napraviću jedan mali inventar laži koje su prohujale ovim našim prostorom, laži kojima smo dozvolili i to bez ikakvog ozbiljnog otpora da iskroje našu tada budućnost, a sada već nesrećnu sadašnjost.
Spakovane i nikad ne dekonstruisane, te laži zdušno pomognute novim i novim lažima kao radioaktivni otpad truju, tiho i pouzdano.
No obnovimo taj nesrećni niz u formi kviz pitanja: Istina ili laž?
Za početak, devedesete: Srbija se zalaže za očuvanju Jugoslavije. Istina ili laž?
Ono što su srpska politička i intelektualna elita (mislim na elitu po statusu a ne po kakvoći) odista radili je rasturanje Jugoslavije i formiranje Velike Srbije u čijoj je osnovi bila ideja o jednoj državi i jednom narodu.
Mnoge ideje su, npr. o humanitarnim preseljenjima, a bilo je na tom fašističkom entuzijazmu raznih samo posledica pakovanja u ovu o velikoj Srbiji razvaljivanjem Jugoslavije na kraju dvadesetog veka u Evropi gde se upravo desio suprotan proces rasturanju, ujedinjenje evropskih zemalja.
Dakle, laž koju su građani Srbije, mahom Srbi, zdušno prihvatili.
Krovna laž sa kojom se srpsko društvo nije na adekvatan način izborilo ni do današnjeg dana.
Sledeća kviz pitanja iz devedesetih: Srbija nije u ratu – istina ili laž?
Srbija je pobednik u ratovima a gubitnik u miru (o kako ovo zvuči kao poziv u večni rat) – istina ili laž?
Srbi su nebeski narod za razliku od Slovenaca – Bečkih konjušara, Hrvata-ustaša, Muslimana koji su izmišljena nacija, a u stvari su Srbi, Crnogoraca koji su Srbi, Makedonaca – Južnih Srba i Šiptara koji su uljezi i uzurpatori našeg istorijskog prava na Kosovo i Metohiju i pljačku (izvinjavam se ovo mi se omaklo).
Sve smo ove laži mi građani Srbije, mahom Srbi, progutali iako su svuda vidne činjenice upozoravale.
Da li je iko ikada izgradio budućnost na lažima a da je ta u Srbiji uvek neverovatna budućnost (samo što nije) opstala, nas hipnotisane građane ove fatarmogane od države nije uopšte interesovalo.
Bio je jedan kratak trenutak kada je Zoran Đinđić pokušao da građane suoči sa istinom.
Setite se samo one već legendarne rečenice: Možete od akvarijuma skuvati riblju čorbu, ali ne možete od riblje čorbe napraviti akvarijum, skuvali ste ribe i to je gotovo.
Ima naravno i pojedinaca i udruženja koja su sa istinom na Ti, ali očigledno nedovoljno. No nije poenta u tome.
Kako su ove krupne laži prolazile i onima kojih ih plasiraju omogućile privilegije i čerupanje narodne imovine, laž se širila i od krupnih laži sada imamo čitav javni prostor ispunjen lažima i propagandnim manipulacijama. I skoro ničim više.
Mi smo kao ljudi, pišem o većini, ogrezli u laži, a navodno smo pravoslavci i hrišćani.
Pročitao li je iko od ovih što se krste prolazeći pored svake crkve makar deset božijih zapovesti.
Da li je to (u ovoj meri) potpuni poraz istine, ili ćemo se svi, i mi koji se već dugo valjamo u lažima, a i svet koji od zaslepljenosti profitom i interesima sve više zaboravlja na važnost istine, suočiti sa istinom koja će nam se osvetiti.
Onaj višak koji mi nije prijao poslednjih dana, a nije u pitanju samo ogromna količina laži koja je izgovarana već istina koju sam, bar mislim video.
I evo šta sam dokučio, nije samo srpka politika veliki kokošinjac već se i dobar deo svetske politike valja u možda malo održavanijim kokošinjcima, ali ipak kokošinjcima.
Korupcija i sitnoguzičarstvo počinje da preovlađuje i tamo gde ih nikad nisam očekivao.
Naši istrenirani pilićar državnici će očigledno na tom talasu plivati još malo.
Šta da radim sa tim saznanjem a da ga ne razumem kao nepotrebni višak?
Primer za tu vrstu pilićarenja na gostujućem terenu jesu i izjave nemačkog i američkog ambasadora pa i zamenika državnog sekretara SAD oko litijuma.
Miriše na provizije i korupciju, zar ne?
Ma koliko te stvari neko zvao poslovima i interesima velikih sila.
I tako dođosmo, a očigledno je to raskršće, i do Rio Tinta i litijuma.
Da li je litijum srpska nafta – laž ili istina?
Posle svih laži koje smo progutali, nad ovom je krajnje vreme da se zamislimo. Ova laž ili istina nemaju popravku. Nema nove prilike!
Autor je vajar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
