Da li je RTS vlasništvo svih građana?

Ovog puta povod debate je predlog o povećanju pretplate.

Inače, oduvek je ideja predlagača bila da svi građani Srbije podjednako snose trošak servisa (pa makar on bio i medijski) da bi ga lakše uzurpirala grupa besprizornih hohštaplera.

I ovog puta, kao i u bezbroj slučajeva do sada, u pitanju je čista manipulacija.

Neprestano smo u prilici da slušamo, kao i ovih dana, kako je „RTS kao javni servis u vlasništvu svih građana Srbije“, pa valjda zato svi treba da ga finansiraju i ne pitaju koliko to košta i šta za to dobijaju.

To je reklamni trik te medijske kuće, to je pokriće vladajuće partije za povećanje pretplate, to je argument opozicionih partija za oslobađanje RTS-a od naprednjačkog jarma, to je „nepobitni dokaz“ organizacija civilnog društva i medijskih udruženja kako treba da izgleda budući javni medijski servis u Srbiji.

Šta znači vlasništvo?

Odnosno, šta znači stav da su „svi građani vlasnici (suvlasnici) Radio-televizije Srbije“?

Najpre, to znači da svaki punoletni građanin Srbije (6,7 miliona upisanih u birački spisak ili 5,5 miliona koji su dobili po 100 evra) ima „papir“ kojim dokazuje da je suvlasnik Javnog medijskog servisa.

Taj papir zove se akcija (deonica) i može da bude poklonjen ili kupljen.

Dakle, svaki (su)vlasnik morao bi da ima pravno valjani dokaz kojim potvrđuje da je kupio ili dobio na poklon akcije (jednu ili više) i da je regularno upisan u Centralni registar hartija od vrednosti kao posednik određenog procenta imovine koja se zove RTS.

To dalje znači da na osnovu vlasništva svaki građanin Srbije može tim akcijama da trguje (prodaje/kupuje).

Trgovina je uglavnom organizovana na berzi.

Ali, posedovanje akcija RTS-a pruža još neke (neslućene) pogodnosti vlasnicima akcija.

Mogu, na primer, da se sa ostalim suvlasnicima (akcionarima, deoničarima) organizuju u skupštinu akcionara.

Skupština akcionara je najviši organ upravljanja, organ vlasnika u kojem neposredno učestvuju ili imaju svoje predstavnike svi akcionari.

Skupština vlasnika (ili njihovim predstavnika) određuje strukturu ostalih organa koji će obavljati funkcije upravljanja i nadzora i bira direktora i odbor direktora koji joj odgovara za svoj rad.

Skupšina vlasnika RTS-a bira i glavnog i odgovornog urednika informativnog programa Javnog medijskog servisa.

Sve te pogodnosti svim građanima Srbije omogućava vlasništvo u imovini koja se zove RTS.

Sve ostalo je laža i paralaža koja omogućava uzurpaciju Javnog medijskog servisa od jedne (bilo koje i čije) grupe koja neovlašćeno (pa zato i neodgovorno) zloupotrebljava Javni medijski servis za uske lične i partijske interese.

Ako je RTS „u vlasništvu svih građana Srbije“ – kako tvrde menadžment te javne kuće, vlast, opozicija, mediji i nevladine organizacije – mogu li da pitam: Gde su moje akcije (deonice)?

Autor je novinar