Da li postoji demokratija posle post-istine? (VIDEO)

Tako je i kada je u pitanju post-istina, koju je Oksfordski rečnik proglasio za reč godine 2016, a koju su u prvi plan doveli iznenađujući rezultati dva masovna izborna procesa – britanskog Brexita i američkih predsedničkih izbora.

Šta je to što spaja ova dva, na izgled odvojena procesa, i zašto je toliko zaokupilo pažnju svetske javnosti, i omogućilo nam da definišemo novi društveni fenomen – istinu posle istine, istinu koja to nije, istinu kojoj se ne može postaviti tačna granica u odnosu na laž?

Oba ta krupna događaja – i Brexit i američki izbori – imala su neočekivane ishode. Tradicionalne metode predviđanja – ankete i istraživanja javnog mnjenja pokazale su se, mahom, nemoćne u predviđanju rezultata. Pobedili su stavovi ljudi koji su na početku utakmice smatrani autsajderskim. U obe zemlje izgubili su oni koji su predstavljali vladajući deo establišmenta. Oba procesa bila su okarakterisana pre svega masovnom (zlo)upotrebom društvenih mreža. Dobitničke poruke bile su sinhronizovane, senzacionalističke, populističke, u velikoj meri lažne, ili pak preterane, ali duboko utemeljene u emocijama onih kojima su bile upućene. Obe ove pobede – i Trampova i «izlazne» kampanje u Velikoj Britaniji bile su izvojevane na upravljanju nezadovoljstvom velikog dela stanovništva sopstvenim položajem u društvu i nepoverenju istih tih, nezadovoljnih ljudi, u one koji upravljaju zemljom.

Ono, zaista novo, što se desilo u oba ova procesa je da i u najmoćnijim zemljama sveta, sa dugom demokratskom tradicijom i razvijenim sistemom institucija – SVAKO, bez obzira na kvalitet onoga što nudi, može da iskoristi naraslo nezadovoljstvo ljudi i da, sa dovoljno novca, «proda» svoje zamisli, bez obzira na moguće realne posledice, koristeći tehnike razrađene do savršenstva, a osmišljene za internet prodaju čarapa, kineske robe ili brendiranih proizvoda. Danas su to bili Tramp i Brexit, a sutra ko zna ko i ko zna šta.

Istina i realnost, postali su «roba» koja se loše prodaje. Ljudi, srasli sa svojim mobilnim uređajima i aplikacijama, očigledno spas traže u fikciji, zato što im stvarnost duboko ne prija, a ne vide način da je zaista i promene.

I to bi, po meni, u najkraćem, bila zastrašujuća definicija uspeha «post-istinskih» projekata.

Ali veoma je važno da razgovaramo o ovom fenomenu i o tome kako i da li možemo da se borimo protiv lažnih vesti i propagande. Baš danas, CRTA i Istinomer, u partnerstvu sa Fondacijom Fridrih Ebert, će otvoriti prostor za ovaj razgovor na konferenciji «Da li postoji demokratija posle post-istine?».

Ako vas interesuje ova tema, možete da nas pratite uživo od 18h na Istinomer Facebook stranici i na sajtu Danas-a.

Autorka je direktorka CRTE i osnivačica Istinomera

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=BjraDFd9wh0]