Da li smo mi za Evropu, Rusiju, Kinu ili Ameriku: Lični stav Ljubiše Obradovića

To se uklapa u diskontinuitet našeg društva da je normalno da se sa promenama vlasti menja i način unutar političkog uređenja života u zajednici, ali još gore u današnjoj spoljnoj politici Srbije. Ilija Garašanin u svoje vreme upozoravao je da politika bilo unutrašnja ili spoljašnja ne može da se vodi od danas do sutra već treba postojati dugoročni planovi i principi. Srbija nema napisan niti usvojen dokument kojim se definiše strategija spoljne politike koja bi se raspravljala u Narodnoj skupštini, što bi značilo da bi se smanjila mogućnost da se sa promenom vlasti lako menja kurs spoljne politike.

Odsustvo spoljno političke strategije omogućava državnim zvaničnicima da bez odgovornosti daju izjave i grade lične odnose sa predstavnicima stranih država za dnevno političke potrebe u svrhu prikupljanja političkih poena. Kada je u svetu mir tada je lakše manevrisati ali sada u ukrajinsko-ruskoj krizi Srbija je izložena pritiscima sa svih strana jer prijateljstva u međunarodnim odnosima ne postoje već samo interesi. Srbija oko rata u Ukrajini pokušava da se ne svrstava na jednu ili drugu stranu ali se postavlja pitanje kolika je cena takve politike.

Građani Srbije su danas dezorijentisani i zbunjeni da li smo mi za Evropu, Rusiju, Kinu ili Ameriku! Zato se moramo odlučiti kuda želimo da ne bismo doživeli da postanemo periferija Evrope.

Autor je inženjer iz Novog Sada

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.