Da li smo svi retardirani? 1

Svi ste gledali ili čuli za famozni TV duel Save Manojlovića i Željka Mitrovića. Svi ste videli kako izgleda čovek opijen moći, čovek koji zna da za njega i članove njegove porodice nikakva pravila ne važe. Videli ste da njegov odgovor na Savovu konstataciju da se mora poštovati zakon glasi: „Ti si retardiran.“

Međutim, to što su od Srbije stvorili državu u kojoj svako ko se zalaže za poštovanje pravila i zakona biva proglašen „retardiranim“, ne znači da to treba sekundu da trpimo. Vlast kojoj Mitrović služi stvorila je okruženje u kom je svako od nas u smrtnoj opasnosti kada zakorači da pređe ulicu. Imajte to u vidu dok vodite dete iz vrtića ili odlazite na piće.

Stvarnost je surova i može vam se desiti da vas neki bahati vozač odbaci trideset metara. Može vam se desiti i to da auto pored vas eksplodira dok se vraćate sa posla. Mislite da preterujem? Sve se to već desilo. Stvarni, nevini, obični ljudi više nisu živi jer je nekolicina secikesa umislila da je svemoćna.

Nekolicina. Vređaju, ucenjuju, prete, ponašaju se kao da niko i ništa pre njih nije postojalo i ako im dozvolimo da nastave sasvim je sigurno da će za njima ostati pustoš.

Savo je moj prijatelj i osoba sa kojom svakodnevno komuniciram. Napadi kojima je u poslednjih nedelju dana izložen, kao po običaju, govore o njemu sve ono što on nije. Govore da je kao trinaestogodišnjak, pre nego što je bio primoran da ode sa Kosova, prodao imovinu.

Željko Mitrović javno i bestidno optužuje njegove roditelje da su kukavice, a ljudi su izbegli zbog pretnji ubistvom. Poručuju mu da je kao učenik šestog razreda trebalo da pogine da bi oni nad njegovom smrću zgrtali svoj krvavi novac.

Mitrović je izneo i laž da je Savov otac prodao zemljište Albancu, koji je na tom mestu podigao zgradu. Ja sam upoznao Savovog oca, i budite sigurni da ono što iznosi Željko Mitrović i njegovi botovi nije istina. Budite sigurni da laže. Klevete koje lansiraju tobožnji vlasnik Pinka i tabloidi predstavljaju više puta viđen recept. Takve kampanje za cilj imaju defamaciju, uništavanje ugleda i naposletku, poruku da nije ništa strašno „ako takvo đubre od čoveka nastrada“.

Ako opet mislite da preterujem, podsetio bih vas da je Željko Mitrović besomučno emitovao spot u kom se lider kosovskih Srba Oliver Ivanović optužuje za izdaju, spot koji negira njegovu ljudskost, spot koji ga dehumanizuje. Rezultat Mitrovićeve propagande bio je i taj da je tri meseca nakon toga Oliver Ivanović ubijen. Ubice nikada nisu pronađene.

Crtaju Savu metu na čelu jer ne mogu da razumeju kako to da neko za sebe ne želi ništa. Takvo poimanje sveta za njih je nepoznanica, a svi znamo da parališući strahovi ponajpre dolaze od nepoznatog. Šokira ih to što Savo zahteva samo jednu stvar, jedinu koju mu nikada neće i ne mogu dati. Traži da zakon važi za sve.

Željko Mitrović je nelegalno zidao zgradu televizije dok se Savu i ljudima poput njega život kakav poznaju rušio. Mitrović se kreveljio po mostovima dok su ljudi sa Kosova zasipani osiromašenim uranijumom. Brojao je novac dok su majke jedva punoletnih graničara na Košarama brojale dane otkako se njihovoj deci gubi svaki trag. Željko Mitrović je uvek radio ono što je hteo, a mobilisana deca su vraćana u kovčezima jer je zbog takvih kao što je on odlučeno da se tako mora.

Za Željka Mitrovića nije važio zakon, kao što nije važio ni za njegove partijske drugove albanske nacionalnosti na Kosovu. Sudije sa Kosova će vam reći da su svi albanski kriminalci odreda bili članovi JUL-a. Savo je podržavao pravo na slobodu i po cenu hapšenja, a Željko Mitrović je podržavao Miru Marković koja je ljude doslovno bacala u jame sa krečom.

Savovi roditelji nisu 2000. prodali ništa, ali je Željko Mitrović 2000. prodao predsednicu JUL-a ispred koje je bio kandidat za poslanika.

Valjda mu se od tada prodaja osladila, pa je prodao i termin za emitovanje spota o Oliveru Ivanoviću. Samo nikako da nam kaže kome. Čudno je kako čovek koji ima mišljenje o svemu, od medijske strategije do svemirskog programa, jedino o tome preplašeno ćuti. A ćuti iz istog onog razloga zbog kog sada crta Savu metu na čelu. Ćuti, jer se plaši zakona.

I zbilja, što reče Savo, meni je njega žao. Najteži su oni tereti koje nosiš na duši. A Željko Mitrović je u tome, to mu se mora priznati, ipak daleko ispred svih.

Autor je književnik i član pokreta „Kreni – promeni“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari