Da li su pacijenti (besplatni) zamorčići

Vi ste imenovanjem prošlog novembra postali jedna od najuticajnijih ličnosti u srpskom zdravstvu, jer ko raspolaže novcem – upravlja i sudbinom miliona osiguranika u Srbiji, a i njihovim nastojanjem da u našem sistemu zdravstvenih usluga nađu odgovarajući lek za svoju nesreću. Zato je Vaša izjava za medije, pre desetak dana, morala da probudi interesovanje javnosti, a naročito da … „Dva leka za najsavremeniju terapiju karcinoma dojke, koji se koriste u najrazvijenijim zemljama poput Nemačke, Francuske i Italije u narednom periodu će biti dostupna i pacijentkinjama u Srbiji“… a da smo normalno…..“u završnim pregovorima i za lekove za lečenje hepatitisa C, tako da očekujemo i ovu inovativnu terapiju u narednom periodu.“

Ali i vest da će celokupan trošak lečenja ovim skupim terapijama snositi farmaceutske kompanije, podstakla me na glasno razmišljanje i da Vas takođe glasno ponešto pitam.

Farmaceutske kuće nisu humanitarne organizacije, iako se bave humanim poslom, nego fabrike koncipirane da svojim akcionarima donose dobit, pa je osnovno pitanje kakvu oni korist imaju od besplatnog lečenja naših osiguranika?

Da li možete da nam otkrijete imena dobrotvora, kao i nazive lekova pod kojim su registrovani u zemljama koje nabrajate kao korisnike? Ili se možda radi o lekovima koji su u fazi kliničkog ispitivanja u više zemalja – pa tako i u Srbiji. Najverovatnije se radi o fazi III u kojoj se dokazuje efikasnost i bezbednost novog leka, optimira doziranje i identifikuju neželjena dejstva. Kako je celo istraživanje povezano sa mnogim nepoznanicama, to se ispitanik (pacijent) upoznaje sa svim pitanjima rizika po njegovo zdravlje.

Ne sumnjam da su test osobe u Srbiji, kako u prošlosti tako i danas, dovoljno upoznavane sa procesom lečenja koji ipak može da bude neizvestan. Ako se pacijentu objasni da za njegovu bolest postoji sada jedini lek, kojim moderna medicina raspolaže, a može da se dobije čak i besplatno samo ukoliko pristane na njegovo testiranje i potpiše da se radi o dobrovoljnoj odluci – ne znam ko može ovakvoj ponudi da odoli? A da li je moralna – drugo je pitanje.

Nije naodmet da nam navedete i broj pacijenata koji će učestvovati za sve vreme ispitivanja, koliko dugo istraživanje treba da traje, i koliko će lekovi posle registracije koštati? Visina honorara koju farmaceutske firme za ovakvu vrstu saradnje plaćaju nisu male, pa je od interesa i podatak ko sve učestvuje u podeli i sa koliko udela? Kako i ispitanik ima pravo na naknadu rizika koji su nastali njegovim učešćem to je potrebno objaviti i visinu toga udela.

Od koristi bi bila i provera ostalih učesnika u kompleksu kliničkih ispitivanja, na primanja od farmaceutskih firmi u vidu studijskih putovanja, sponzorisanja učešća na simpozijumima, saradnju na naučnim istraživanjima i mnogim drugim pogodnostima.

Ovo je prilika da Vas podsetim da u ovo zamagljeno područje unesete malo više svetla, tako što bi za period od 2000. pa do 2017. godine mogli da objavite i statističke podatke o broju ispitivanja, broju ispitanika, isplaćeni honorar (kome i koliko), kao i da li su svi ispitivani lekovi kod nas u matičnim zemljama i registrovani.

U martu mesecu 2013. godine nemački nedeljnik Der Spiegel uzburkao je nemačku javnost objavljivanjem rezultata svojih istraživanja pod naslovom „Zapadne farmaceutske firme su u istočnoj Nemačkoj izvodile opite na ljudima“, u kojima su izneli da su kompanije, pod ne mnogo regularnim uslovima, kupovale usluge kliničkih ispitivanja lekova za sitan novac, a zatim uspešno registrovane lekove prodavali vrlo skupo. Smrtni slučajevi i komplikacije kao posledica ispitivanja ostali su nerazjašnjeni, a o drugim štetnim posledicama nema podataka.

Treba spomenuti i slučaj Nigerije, gde su u velikom obimu vršena ispitivanja za AIDS-medikamente; lekovi su davani besplatno sve dok testirani medikament nije registrovan i iznesen na tržište – od tada nije više bilo besplatnih lekova, uz prepuštanje zamorčića njihovim sudbinama. Kako su prošle Nigerija, istočna Nemačka i druge zemlje trećeg sveta, ni u Srbiji neće biti drugačije, jer će farmaceutske firme dobiti svoje studije onakve kakve žele, neko u Srbiji novac, a pacijenti – zamorčići besplatne medikamente. Da li je to Vaš cilj?

S poštovanjem.