Da li su papirne fakture stvar izbora ili obaveza bez alternative?

Da li je to zaista prava i jedina logika stvari? Da li je to uopšte naša obaveza? Ili je samo održavamo na snazi zato što smo tako navikli ili zato što to drugi od nas, opet po navici, traže?

Formalno-pravno, ne postoji obaveza da se fakture izdaju u papirnom formatu niti da budu potpisane i pečatirane.

Zakonom o računovodstvu predviđeno je da računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, kao i da, ukoliko je sastavljena kao elektronski zapis, treba da sadrži potpis, odnosno elektronski potpis ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica, odnosno lica ovlašćenog za izdavanje računovodstvene isprave.

Takođe, Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju predviđeno je da se elektronskom dokumentu ne može osporiti ni punovažnost ni dokazna snaga samo zato što je u elektronskom obliku. Takođe je predviđeno da se elektronski dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku smatra originalom.

Zakonom o privrednim društvima predviđeno je da društvo nije dužno da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva.

Jedini od tri gorepomenuta zakona koji je usvojen nedavno je Zakon o elektronskom dokumentu. On je stupio na snagu pre nepuna dva meseca i njegova puna primena u praksi se tek očekuje. Podzakonski propisi kojima treba da se konkretizuju pravila sadržana u zakonu treba da budu doneti tokom 2018. i 2019. godine. Za razliku od njega, Zakon o računovodstvu i Zakon o privrednim društvima nisu novi. Oni se primenjuju od 2012, odnosno 2013. godine.

To znači da već godinama postoji zakonski osnov da se fakture izdaju u elektronskom obliku, kao i da ne postoji zakonska obaveza korišćenja pečata u poslovnom prometu. Uprkos tome, u praksi se insistiralo na papirnim i pečatiranim dokumentima, i to ne samo u međusobnom odnosu privrednih subjekata, već i od nadležnih državnih organa.

Očekuje se da će Objašnjenje koje je prošle nedelje objavljeno na sajtu Vlade kao zajedničko objašnjenje Ministarstva finansija i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija bitno doprineti otklanjanju nedoumica i punoj primeni zakona

U Objašnjenju je navedeno da su papirne i elektronske fakture potpuno jednake. Pravna lica i preduzetnici imaju pravo da izaberu da li će svoje fakture izdavati u papirnom ili elektronskom obliku, a ukoliko se opredele za elektronske fakture, nisu obavezni da takve fakture štampaju i da ih pečatiraju da bi se smatrale validnim. Takođe, osim što ne moraju da sadrže pečat, fakture ne moraju ni da budu potpisane od strane odgovornog lica konkretnog privrednog subjekta. Dovoljno je da, umesto potpisa, sadrže tzv. identifikacionu oznaku odgovornog lica, odnosno lica koje je u konkretnom privrednom subjektu ovlašćeno za izdavanje faktura. Bitno je da pravna lica i preduzetnici koji prilikom izdavanja faktura koriste identifikacione oznake, svojim internim aktom odrede koje lice se smatra odgovornim za izdavanje tih faktura, kao i šta se smatra identifikacionom oznakom.

Ovo Objašnjenje je značajan korak na putu adekvatne primene postojećih propisa o elektronskom poslovanju. Ono treba da doprinese realizaciji legitimne težnje pravnih lica i preduzetnika da njihovo poslovanje bude oslobođeno nemalih troškova kojima ih izlaže izdavanje papirnih faktura, njihovo slanje poštom, a zatim i njihovo čuvanje, odnosno arhiviranje. Time se doprinosi efikasnijem, bržem i racionalnijem poslovanju i ostvarivanju globalnog trenda digitalizacije u poslovnom svetu.

Autorka je advokatica