Da li zaista razumemo šta nam to studenti pokazuju?

„Moram da priznam da se osećam malo nelagodno kada govorim o ovakvim stvarima: jer pružanje ili nepružanje drugog obraza duboko je lična stvar. Taj susret sa Zlom se uvek odigrava jedan na jedan. I uvek će biti u pitanju vaša koža, vaša košulja i kaput, uvek će vaše noge morati da koračaju. Savetovati, a kamoli nagovarati nekoga na upotrebu tih svojstava, ako i nije sasvim pogrešno, onda je nepristojno. Imam u vidu jedno: da izbrišem iz vaših glava kliše koji je tolikima naudio, a tako malo pružio. Još bih hteo da vam usadim ideju da dok god imate svoju kožu, košulju, kaput i udove, još niste pobeđeni bez obzira na odnos snaga.“

Kada je daleke 1984. godine ruski pesnik Josif Brodski govorio američkim studentima o različitim vidovima susreta sa Zlom i mogućim izlazima iz tih situacija (uz napomenu da Zlo ne dolazi s najavom: Zdravo, ja sam Zlo!) uvodeći ih u tzv. svet odraslih, a uzimajući za okosnicu Hristovu „Propoved na Gori“ s početkom poznatog stiha: „Ako te neko udari po desnom tvom obrazu, obrni mu i drugi“ – koji i danas mnoge zbunjuje, a pogrešno primenjen nanosi štetu – da li je mogao da pretpostavi da će ga za tačno 40 godina čuti studenti u Srbiji? Da li je mogao da zamisli da će ovde mladi na delu pokazati razumevanje stiha baš kao što veliki pesnik savetuje – uzimajući ne samo njegov početak, već celinu do kraja:

„Ako te neko udari po desnom tvom obrazu, obrni mu i drugi.

I koji hoće da se sudi s tobom i košulju tvoju da uzme,
podaj mu i haljinu.

I ako te potjera ko jedan sahat,
idi s njime dva.“

I dok mnoge od nas ova celina još više zbunjuje – Šta više da dam? Kome? Zašto? – naše studente ne muče strahovi – oni ne pomišljaju na dobijanje još kojeg udarca, a kamoli na to da mu se još i podmetnu, ali ni da se okite prolaznom deklarativnom moralnom superiornošću – jer opstanak vide u promeni i kretanju, u izgradnji svog originalnog puta ka sistemu društvenih vrednosti, a ne u pukom oponiranju zatečenom stanju, najmanje u ulozi žrtve.

Da li zaista razumemo šta nam to studenti pokazuju?

Jer, ovih dana, tokom studentskih odavanja pošte stradalima na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za vreme protesta i blokada sa zahtevom da prorade zakoni i državne institucije, svi smo se skoro automatski vratili poznatom tumačenju Hristove „Propovedi na Gori“, posebno „okretanju drugog obraza“, koje su dali Tolstoj, Gandi, Martin Luter King i mnogi drugi kao ideji o nenasilnom ili pasivnom otporu, odnosno, o nesuprotstavljanju zlu nasilnim putem, tačnije, neodgovaranjem istom merom.

Da li je samo o tome reč ili nam se nudi nešto više?

Da li smo u stanju da vidimo tu novinu u našem društvu koju su studenti započeli do sada neprepoznatu i neprimenjivanu?

Da li samo to što mlađi daju primer i pouku starijima, pa nam stvar izgleda postavljena naglavačke?

Da olakša razumevanje suštine celokupnog stiha kao preporuke, Brodski daje primer iz jednog od sibirskih kažnjeničkih staljinističkih logora kada je zatvorenicima naređeno da usred zime cepaju drva u vidu takmičenja od ujutro do određenog časa uveče, a ko neće, biće kažnjen – neće dobiti da jede. Tada je jedan mladić uzeo sekiru i cepao drva bez pauze za jelo, bez stajanja, prekoračivši i čas određen za kraj i otišao na spavanje kada je on hteo, kada je sam odlučio, čak i bez jela. I više nikada nije bilo u tom logoru sličnih izazova i maltretiranja u vidu mučiteljskih takmičenja, jer su i nasilnici bili zatečeni i šokirani snagom volje i autentičnosti mladića od samo 24 godine – ali i fizičkom izdržljivošću mladosti.

Da bismo sasvim razumeli naše studente, treba svakako ponovo da pročitamo „Govor na svečanosti dodele diploma“ Josifa Brodskog odakle je citat sa početka ovog teksta (iz knjige njegovih eseja „Soba i po“ u prevodu Nede Nikolić Bobić, „Russika“ 2017), jer mi sada svedočimo moćnoj odluci o tome kako se s nasilništvom ide više i dalje i drugačije, na svoj način, a ne prema nasilničkoj igri i nametnutim pravilima jačeg i kako se težište teme premešta na svoj teren i pod svoja merila vrednosti – prema preporuci slavog stiha i tumačenju ruskog pesnika ne politizujući stih, već ga smeštajući tamo gde pripada – u sam život. Jer, mladi ne gube vreme na obračun s marifetlucima i karakternim manama političara na vlasti, oni su zauzeti pametnijim poslom: izgradnjom sopstvenog uporišta za kretanje ka vrednostima koje im niko ne može oduzeti. Studenti nam pokazuju da je prava solidarnost iznad svakog politikantstva i međusobnog nadgornjavanja oveštalim frazama i dok odbacuju prezir kao sredstvo sporazumevanja u zajednici, ostvaruju svoju iskrenu potrebu za jedinstvom.

Autorka je dramaturškinja

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.