Da li želimo novi rat?

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

 Ogroman priliv izbeglica sa Bliskog istoka i moguće prenošenje konflikta u Evropu dodatno komplikuju situaciju i stvaraju povoljno tlo za geostrateške kombinacije i zamešateljstva. U svemu tome stradali bismo mi, a bogatili bi se „uspešni poslovni ljudi“ koji su već razorili ekonomiju Srbije.

Stoga treba jasno i glasno reći da produžavanje u nedogled ovog „zamrznutog konflikta“ vodi u novi rat na Balkanu koji ne bi bio u interesu ni srpskog niti drugih naroda. Iskažimo jasno svoj stav da smo protiv rata, ma pod kojim izgovorom se on pripremao i pravdao. Nepriznavanje realnosti da je Kosovo osamostaljeno od Srbije i da više nije u njenom državnopravnom sklopu vodi u nove tenzije i izgledni rat u bliskoj budućnosti. Svakim danom svedoci smo da snage krajnje desnice jačaju, da su mediji gotovo svi na njihovoj strani i da se podgrevaju emocije za novi rat. Rat nikome nije u interesu! Najmanje je u interesu preostalih Srba na Kosovu koji bi u slučaju da neko ovde dođe na ideju da „oslobađa svetu zemlju“ prošli najgore. Doživeli bi sudbinu Nemaca iz Jugoslavije, Čehoslovačke i Poljske 1945. godine, sudbinu Francuza iz Alžira 1962. godine ili sudbinu Srba iz Krajine 1995. godine.

Ukoliko bi krajnja desnica u Srbiji osvojila vlast, što nije neosnovano pretpostaviti da se može dogoditi u budućnosti, ona bi vratila obavezu služenja vojnog roka, naoružavala bi vojsku uz „nesebičnu bratsku pomoć“ pripremajući propagandno i materijalno narod za „konačni obračun“. Taj obračun, suštinski za tuđi interes geopolitičke šahovske partije, najskuplje bi koštao nas u Srbiji gde bi omladina bila poslata da gine i da ubija za račun militarističkih i megalomanskih prohteva. Stoga na pitanje iz naslova odgovorno i razumno treba reći NE! Zbog svega navedenog vlast u Srbiji bi morala i to što pre:

1. Da smogne snagu i reši stogodišnji problem tako što će prihvatiti činjenicu da je Kosovo novi državni entitet koji je trenutno pod stranim patronatom i koji se bori za svoju afirmaciju i da mu ne čine poteškoće u tome. Trebalo bi promeniti Ustav i tako omogućiti da na legalan način bude izvršeno priznanje novonastalog stanja što će biti u interesu i preostalih Srba na Kosovu.

2. Da se jasno odrede u pogledu „bratske pomoći“ i kažu NE bilo kakvom mešetarenju i zakulisnim kombinatorikama svih velikih sila a posebno Rusiji koja iz svojih strateških i imperijalističkih interesa želi da nađe poslušnog klijenta u ovom delu sveta koji bi se borio za ciljeve njene oligarhije.

3. Da se jasno kaže da nećemo ni u NATO i da se obustavi slanje vojnika iz Srbije u tobožnje mirovne misije – zapravo u vojnopolicijske operacije kojima je cilj da pacifikuju i „normalizuju“ zemlje prethodno pregažene ratnom silom SAD ili njenih saveznika, a sve u cilju obezbeđenja interesa američkog i multinacionalnog kapitalizma.

*Autor je književnik i istoričar