Da mi se vrati moja zastava

U moje ime činili su gadosti, a činjenica da su to „radili i drugi“, ništa ne menja stvar.

Počisti prvo u svom dvorištu!

Prisvojili su pravo da se ogrnu našim barjakom, da svoja odvratna dlakava dupeta umotaju u trobojku, pa čak i kada tako zaogrnuti krenu da kenjaju i pišaju po zastavi, za posmatrača sa strane to je slika velikog patriote koji obožava svoje nacionalne simbole, a ne kretena koji zapravo sere po njima.

Ukrali su mi i ćirilicu.

Gadosti na ćirilici, laži na ćirilici, površnost, neukost, ispraznost i nepismenost, sve na ćirilici.

Odgovoriš latinicom – izdajnik si.

Odgovoriš pismeno, poštujući pravila gramatike i s ljubavlju prema jeziku koji govoriš a pritom ukazavši blagonaklono na brutalne pravopisne greške nedostojne čak i učenika trećeg razreda, ako si odgovorio latinicom – izdajnik si plus uobražen i šta ti zamišljaš da si neki Andrić?

Izdajnik si, takođe i u sledećim slučajevima:

* kritikuješ naše zločince („nisu zločinci nego heroji“)

* kritikuješ naše predstavnike vlasti („kakvi su da su naši su, a nisam nešto primetio da Hrvati i Bošnjaci tako kritikuju njihove“)

* kritikuješ izjave crkvenih velikodostojnika („izdajnik/satanista“)

* vakcinišeš se („izdajnik/prodao se Vučiću/satanista“)

* ugostiš u emisiji gosta koji nije Srbin („prodao si veru za večeru“)

* ne mrziš sve Hrvate i Albance tuto kompleto, nego selektivno samo hrvatske i albanske gadove koji su to zaslužili („idi tamo kad ti se toliko dopadaju“)

* nemaš ništa protiv LGBT populacije („platio te Soroš da tako govoriš, inače intimno i ti sigurno mrziš pedere, ali honorarno ti kao ne smetaju“)

* ne misliš da je tvoj narod bezgrešan i ne misliš da su svi ostali gola govna („autošovinista, žali bože što se i ovakvi nazivaju Srbima“)

Srbija i srpstvo postali su alibi za protuve. Otprilike da kreneš u pljačku banke, ako ti je fantomkica u bojama zastave, čika policajac nikako ne bi smeo da te zaustavi jer rizikuje da bude rastrgnut u javnosti kao izdajnik.

Ili nameravaš da ubiješ protivnika iz drugog kriminalno /navijačko/ dilerskog klana pa u telefonskom snimku hrabriš kolegu/ brata „Bog je brate na našoj strani, brate. Zapalili smo, brate, sveću u Crkvi, brate, nema, brate, šanse da nam ovo ne uspe, brate.“ (Parafraziram i preterujem, ali tek nešto blaži snimak lično sam čuo).

Ako primetiš da se na Boga i Crkvu najčešće pozivaju oni koji su najdalji i od Crkve i od Boga – „evo opet ovaj pljuje po svetinjama“.

A Crkva naša lepa nikada se ne ograđuje od zlikovaca koji se pozivaju na nju. Nisu joj mrske tetovaže manastira na plećima i sveci na bicepsima nekih opasnih batica, ne vidi dobri popa zlatni krst na retrovizoru skupe mašine plaćene krvavim novcem i ne smeta ništa što se deca leče SMS porukama a Crkva oslobođena plaćanja poreza.

Izdajnik si i ako na tu činjenicu podsetiš.

Dakle i veru pokušavaju da mi ogade.

Ekskluzivno pravo da budu velike patriote, veliki vernici i veliki Srbi imaju najodvratniji i najlažljiviji među nama – recimo urednici tabloida.

Uz novine za Uskrs dobiješ tako i nalepnice za jaja – malo Tesla, Pupin, Vuk Karadžić, malo car Dušan, knez Lazar, Karađorđe, pa malo Vučić i Dačić, pa patrijarh Pavle i Putin, pa Miloš Obilić i doktor Nestorović…

Za slavu se u tabloidima obavezno zakači sličica sveca, a to što svetac nehajno dodiruje razgaćenu, sisatu učesnicu rijaliti programa na naslovnoj strani – niko neće proglasiti za blasfemiju, antisrpstvo, izdajništvo i satanizam.

Rekorderi u broju lažnih vesti na naslovnim stranama, dakle dokazane lažovčine, najveći su Srbi i najbliži su Bogu (i sisama).

Ali sam zato ja koji sa mojim klincima često i rado posedim u Crkvi i objasnim im ko je tu ko (ne, nije Deda Mraz) i zašto svi tiho pričamo (Bog možda spava) i zašto treba da se prekrstimo kada ulazimo i izlazimo (kućni red), mrzitelj Crkve.

I ona žena što nam se blagonaklono smeši jer joj je drago što vidi i mališane u Crkvi i tiho mi govori „svaka čast“, budala je i prodana duša.

I to što rukom pišem i potpisujem se isključivo ćirilicom i što obožavam svoj jezik, pa mi je gnusno kad vidim nepismenost, ništa ne menja činjenicu da polupismeni mamlaz ako se zaogrne zastavom postaje patriota a ja ostajem strani plaćenik.

E pa oduzećemo vam zastavu, lažovi!

Prljate je svojim nemoralom, svojom glupošću i pokvarenlukom.

Previše nam je lepa zastava da bismo vam je prepustili.

Ne znam tačno kako, ali i ćirilicu vam isto uzimamo.

Suviše je dragocena i savršena da bi je akali neki koji ne umeju da je pišu.

Srbija će vam takođe biti trajno oduzeta, a na raspolaganju će vam biti dičenje recimo Tunguzijom i to samo dok i Tunguziju ne uprljate.

Za mene je patriotizam pokušaj, makar on bio i uzaludan, da svoju zemlju popraviš u tolikoj meri da i tvoja deca jednoga dana požele da ostanu u njoj, a ako to požele tvoja deca – poželeće i mnoga druga.

Da nas ima više i da nam klinci rastu tu, u zemlji koja ima dobre i drage komšije, koje su takođe svoje lažne patriote poslale u neku Tunguziju, to je moj san.

I da mi se vrati moja zastava!

(tekst pisan za portal okruzenje.net)