Da se čuje glas roditelja

S pravom su se pribojavali da će sudovi, oslanjajući se na određene delove zakona, u većini slučajeva donositi rešenja da nije moguće utvrditi šta se sa detetom desilo, i shodno tome dodeljivati naknadu štete u visini do 10.000 evra, stavljajući tako tačku na njihovu višedecenijsku potragu da otkriju istinu tokom koje su slušali da su „ludi“ dok su čitave porodice patile.

Vikali su i podizali transparente ispred skupštine da ih ne zanima novac, već istina. Godinama unazad slali su dopis za dopisom svim predstavnicima vlasti, na koje niko nije odgovarao. U poslednjem trenutku njihova reč doprla je do vlastodržaca.

Premijerka Ana Brnabić primila je Beogradsku grupu roditelja nestalih beba i na tom sastanku je dogovoreno da se predlog zakona unapredi.

Neke od bitnih novina u zakonu podrazumevaju formiranje komisije koja će istraživati sudbinu nestale dece, a u kojoj će pored predstavnika državnih organa biti i predstavnici roditelja i to u većini, kao i da će biti moguće ponovo pokrenuti postupak pred sudom ako se otkriju nove informacije.

Ostaje da se vidi kako će zakon zaživeti u praksi. Problemi se kao i uvek mogu očekivati. Samo je pitanje da li će vlastodršcima ponovo biti potrebni meseci i godine da čuju šta im roditelji govore. Ostaje nada da ih je poslednje iskustvo naučilo da glas roditelja mora da se čuje prvi a ne poslednji.