Da se čuje glas žrtava ginekološkog nasilja

Glasovi koji prenose ponižavajuća, nasilna postupanja zaposlenih u ginekološko-akušerskim ustanovama u Srbiji su sporadični, brzo utihnu.

A to nije zato što su ginekološko-akušersko nasilje i nehumano postupanje retke pojave u Srbiji.

O temi ginekološko-akušerskog nasilja se ne govori jer se ne zna kako.

Mnoge žene su ga iskusile a da nisu znale kako da ono zbog čega se osećaju postiđeno, nemoćno, ljuto uokvire u reči.

Mnogi ginekolozi i babice odmahnuće rukom na pomen ginekološko-akušerskog nasilja na način na koji bi to učinio „domaćin“ na pomen porodičnog nasilja, ne razumevajući u čemu je zapravo problem niti ga prepoznajući u svojim postupcima.

„Akušersko i ginekološko nasilje dešava se kada se zdravstveni radnik ponaša ili dela na način koji nije medicinski opravdan ili za koji nije dobio pristanak pacijenta“, jedna je od definicija ove vrste nasilja.

Ako se pođe od ove definicije i ako se pogledaju rezultati istraživanja nedavno objavljeni u naučnom časopisu Lanset, koje je obuhvatilo 12 država, vidi se da su nasilje i nehumano postupanje u ginekološko-akušerskim ustanovama u Srbiji pre pravilo nego izuzetak.

Prema pomenutom istraživanju, 77 odsto ispitanica u Srbiji nije imalo mogućnost izbora vezano za svoju negu i lečenje.

Da su imale, da li bi sve dale pristanak za medicinske procedure kroz koje su prošle na način na koji su prošle?

Što se tiče „medicinski neopravdanog ponašanja“, valja pogledati još jedan nalaz istraživanja – skoro 60 odsto ispitanica iz Srbije kazalo je da im je rađena epiziotomija, procedura za koju Američko udruženje ginekologa i akušera navodi da ne bi trebalo da se radi rutinski i koja se i ne radi rutinski u onim zemljama koje se mogu pohvaliti dobrim uslovima u ginekološkim ustanovama.

Primera radi, u Švedskoj je svega pet odsto ispitanica prošlo kroz epiziotomiju.

Između nepotrebnih bolnih procedura i nemanja izbora prilikom lečenja, stoji još mnogo ponižavajućih iskustava.

Pravni tim, koji čine tri advokatice, objavio je da će prikupljati prijave o nasilju i nehumanom postupanju u ginekološko-akušerskim ustanovama, koje će potom proslediti zdravstvenoj inspekciji.

Za početak biće to prilika i da zdravstvene vlasti umesto skretanja pogleda i zatvaranja ušiju od početka do kraja čuju glas žrtava kojih je mnogo više nego što se može pretpostaviti.