„Bio je Vukovar. Bio je grad… Imao je sedamsto godina i osamdeset tisuća stanovnika… Danas zapadnim Srijemom… pliva zadah deset dana starog leša grada na Vuki. Leži na kraju našeg svijeta, kao naneseno Dunavom, beživotno tijelo Vukovara… Ranjenog su ga silovali i masakrirali. Izvadili mu oči i razvalili utrobu. Ubijali ga polako, kuću po kuću…“.
To je zapisao novinar Boris Dežulović u reportaži nakon što je 1991. ušao u okupirani Vukovar. Dežuloviću danas zbog druge kolumne „Jebo vas Vukovar“ prete i osuđuju ga. Poručuje je da je pisao o „jeftinoj konjokradičkoj trgovini groznom žrtvom Vukovara“.
Tačno pre tri decenije, nakon 87 dana opsade, Vukovar je pao u ruke JNA i srpskih paravojnih snaga. Haški tribunal osudio je samo dvojicu visokih oficira JNA, Mileta Mrkšića i Veselina Šljivančanina, funkcionere vladajuće SNS Aleksandra Vučića, za ubistva zatvorenika na farmi Ovčara. Oslobođeni su oficir Miroslav Radić kao i Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke.
Troje optuženih da su odgovorni za zločine na području Vukovara preminuli su pre izricanja presude: bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević, Goran Hadžić, bivši predsednik Republike Srpske Krajine i bivši gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović.
Vukovar je prvi na listi zločina počinjenih u ime srpskog naroda. Njegovo razaranje i masovna ubistva bili su užasan uvod u rat i genocid u susednoj Bosni i Hercegovini. I Vukovar i Srebrenica, nažalost, žive samo tih nekoliko dana komemoracije.
Gde smo danas? I zbog koga, nigde? Zbog istih ljudi, krvavih ruku, „uzorne“ političke klase koji su i pre 30 godina ohrabrivali na rat i koji nas drže zarobljene kao taoce svojih nakaznih politika. Suočavanje sa zločinačkom prošlošću postao je jalov posao u Srbiji. Zbog toga stojimo u mestu, delimo se, nema života.
U Srbiji vlasti omalovažavaju žrtve i prave „heroje“ od ratnih zločinaca, dok kojekakve milicije udaraju na onaj deo građana koji misle drugačije. Vređaju ih transparenti – „Nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici“ ili onaj iz 2017. – „Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama“. Tog dana će reagovati Šljivančanin pozivajući na spremnost na novi rat. Koju godinu ranije radikal Vučić je „vredno“ lepio natpis Bulevar Ratka Mladića preko imena Bulevar Zorana Đinđića. Zašto bi onda čudilo ako i Šljivančanin dobije „zasluženi“ mural na nekom zidu u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
