Dačić da zameni Vučića

Podsetiću, naša ideja podrazumeva usmereni pritisak ka ostavci Aleksandra Vučića, budući da se radi o najvećem izvoru nestabilnosti, konflikta, ali i kriminala, korupcije i nedemokratije u Srbiji.

Izlečenje Srbije bi započelo tada, kroz prelazni period u kome bi vlast preuzeo Ivica Dačić kao v. d. predsednika Republike, a prema Ustavu Srbije koji nalaže da predsednik parlamenta preuzima mesto šefa države.

Bila bi formirana prelazna vlada da vodi zemlju i bilo bi osnovano Tužilaštvo koje bi se bavilo visokom političkom korupcijom, zloupotrebom institucija i vezama politike i organizovanog kriminala.

Po ugledu na Severnu Makedoniju, takvo Tužilaštvo bi imalo specijalna ovlašćenja da što pre procesuira odgovorne za aktuelno stanje u Srbiji.

Jedna od najčešćih kritika našeg plana odnosi se upravo na pominjanje Ivice Dačića i SPS kao saveznika opozicije.

Znamo mi dobro ko je Ivica Dačić. Znamo sve njegove grehe i poroke. Svesni smo da snosi odgovornost za brojne afere, kao i za saučesništvo u Briselskom sporazumu kojim su rasformirane srpske institucije na Kosovu i Metohiji. Mi ga ne oslobađamo te odgovornosti.

Ali vrh cele naprednjačke kriminalne piramide je Vučić. Kada nađemo način da on padne, urušiće se cela piramida. Pozicija na kojoj se nalazi Ivica Dačić, uz njegove druge osobine, kvalifikuje ga za taj posao.

Mi isto tako dobro znamo da je Dačić racionalan čovek koji ume politički da razmišlja. Koji je politički preživeo sve ove godine. Koji je, na koncu, dočekao (i učestvovao) u padu sa vlasti i Miloševića, i Koštunice, i Tadića. Za Tita je bio premlad. A već jednom je, 2008. godine, prešao i Vučića – kada je potpisao da će ga podržati za beogradskog gradonačelnika, a onda se priklonio drugoj strani. Vučić mu to, verujte, nikada nije zaboravio.

Ivica Dačić razume šta se dešava u Srbiji, iako to dobro krije. Posebno razume svoju stranku i njeno trenutno stanje: zna da mu naprednjaci vršljaju po lokalnim odborima i da će Vučić na kraju pokušati da ih utopi u SNS, kao što je utopio SPAS. Nije tajna da Vučić čeka pogodan trenutak da „izgura“ Branka Ružića na mesto lidera SPS, verovatno da bi bio stečajni upravnik ove stranke.

Dobro Dačić zna i šta njegova baza misli o svemu tome. Svaki put kada odem u neko mesto van Beograda da održim skup ili tribinu, prilaze mi njegovi predsednici opštinskih odbora ili stari funkcioneri, da se žale na naprednjake, da optužuju Vučića za izdaju, da pitaju kada će ovo zlo da se završi.

Oni su takođe razočarani stanjem u zemlji. Izuzetno su kivni zbog izdaje Kosova i Metohije. Boli ih što im je Vučić rasturio stranku: sa pet ministara u prethodnom mandatu, sveo ih je na jednog.

Zorana Mihajlović već mesecima pokušava da smeni Dušana Bajatovića. SNS je priterao socijaliste u ugao, i pre ili kasnije, oni će početi da se brane.

Bez SPS neće biti promene vlasti, i što pre to shvatimo, to bolje po sve nas koji želimo da vidimo Srbiju bez Vučića. Uostalom, Vojislav Koštunica je formirao vladu 2004. tek kada je Ivica Dačić dao podršku u skupštini. DS je formirala vladu 2008. kada je Dačić racionalno razmislio šta je bolje za SPS i za Srbiju i prešao na drugu stranu.

Znam da se dobro seća našeg celovečernjeg sastanka, u jednom beogradskom lokalu, nakon kojeg je prelomio.

Na kraju, ni SNS ne bi formirala vladu 2012. da Dačić nije ušao u nju sa 44 mandata. Dačić na predsedničkim izborima 2017. (a to će učiniti možda i 2022. godine) svojim povlačenjem kandidature omogućava da Vučić pobedi u prvom krugu i tako održi javnu sliku nadmoći SNS.

Najzad, Dačić zna za ovaj plan i razume ga. Možda eventualno misli da za njega još uvek nije došlo vreme. Ali kada dođe, on će biti ključ promene vlasti.

Kao pragmatičan čovek koji najduže opstaje u srpskoj politici, on sigurno neće vezati sebe za diktatora koji je toliko zaoštrio situaciju u zemlji da će sa vlasti otići samo na dva moguća načina – u egzil u Emirate, ili u zatvor.

Zašto bi se Dačić vezivao za vlast koja je u otvorenom partnerstvu sa kriminalnim klanom Veljka Belivuka, koja je odgovorna za Ritopek i Jovanjicu i brojne druge zločine? Dačić sa tim objektivno nema ništa, to je naprednjački kriminal koji će pre ili kasnije doći na naplatu.

Opozicija je ta koja ne razume i koja se i dalje zaluđuje nekakvim izborima. Opozicija mora da razume da ovde nije bitan Dačić. Fokus je na Vučiću. Cilj je rušenje ove nakaradne vlasti i nalaženje najboljeg načina da se to učini.

Ideja da će se vlast srušiti jednogodišnjim pregovaranjem o izbornim uslovima, pa da će se na kraju, kada Vučić odbije sve predloge opozicije, ipak izaći na izbore – gde će jedna ili najviše dve liste udružene opozicije jedva da prebace cenzus? I šta onda? Biće 180 umesto 200 naprednjačkih poslanika u parlamentu?

Nas to ne zanima. Ne zanima nas učešće u nameštenim i pokradenim izborima, koji Vučiću služe da bi lagao zapad da ima demokratije u Srbiji. Ne zanima nas da protestujemo da bismo dobili 10 minuta nedeljno na RTS-u. Zanima nas kako da se sruši ova vlast.

Autor je predsednik pokreta „Oslobođenje“