Dačić i Vučić kao dobar i loš policajac u sezoni mira

Naime, Plenković je prisustvovao Božićnom prijemu, koji je organizovali Srpsko nacionalno veće na Badnji dan u Zagrebu, gde je između ostalih bio i Dačić shodno postavljenom mu cilju, pa je očigledno po Vučićevom sudu, u svom govoru, pogrešio podsetivši okupljene na to da je Hrvatska bila žrtva agresije Miloševićevog režima, te da „ta činjenica živi s nama, živi s obiteljima nestalih, s vojnicima, braniteljima, civilima“. Plenković je zaključio da je to nasleđe teško.

Iako se Dačić svojski potrudio da u svom govoru bude što prijateljskije nastojen, iako bi se ako se pročitaju njegove nekadašnje izjave o Hrvatskoj i Hrvatima reklo da zapravo ne misli tako, Vučić nije odoleo da ne uputi ledenu strelicu ka Plenkoviću. Dačić je, kao dobar srpski policajac, govorio o miru, toleranciji i solidarnosti, takmičenju u izgradnji mira i dobrih odnosa a ne u mržnji, pronalaženju zajedničkih interesa čak i kada ne mislimo isto…

Dačić je lepo započeo, ali Vučić, kao loš policajac, s Pinkove nacionalne frekvencije na drugi dan Božića, onako u prolazu završio poglavlje otopljavanja rekavši „Za Badnji dan pričaju o srpskoj agresiji na Hrvatsku, a nikako da se sete Jasenovca, nikako da se sete Oluje i svih strašnih zločina nad srpskim narodom“. On je dodao, da i „mi moramo da budemo pošteni pa da govorimo i o stradanju nekih drugih a ne samo o svom“. Ali je ipak zaključio da je „logično da neće da govore o stradanju Srba, jer su to potiskivali od Drugog svetskog rata naovamo“.

Ova crtica iz Vučićevog političkog repertoara govori o iskrenosti s kojom je Dačiću naložio „otopljavanje“ odnosa sa Hrvatskom, iako je u Vladu Srbije ubacio Tomislava Žigmanova, kao predstavnika hrvatskog naroda u ovoj zemlji, što je bio dobar potez.

Iz ove, ali i iz perspektive od pre par meseci i godina, kada je Vulin dominirao u podsticanju mržnje, deluje nerealno da su Vučić i Dačić prećutali nedavno ukidanje ćirilice u Vukovaru.

Približavanje Srbije EU znači i rešavanje problema sa susedima poput Hrvatske. Srbija još dugo-dugo neće biti pred vratima Unije i ne žuri sa tim. Na svakom građaninu obe zemlje je da odredi meru odnosa sa onim drugim, ne slušajući političare, jer bolje poznaju život od njih.