Ivica Dačić: Foto EPA/EFE/Andrej CukićOsma sednica je kamen-međaš u novijoj istoriji Srbije, tu je udaren temelj nove moderne države.
Srpsko državno rukovodstvo je tada prvi put od 1918. godine stalo na stranu Srbije, a ne Jugoslavije. Pobedio je onaj koji je označio početak kraja ponižavanja Srbije i odlučno rešavanje kosovskog problema. Sednica i dalje traje, a jedan od osnovih stubova te borbe su SPS i aktuelno državno rukovodstvo, poruke su Ivice Dačića povodom 37. godišnjice Osme sednice Centralnog komiteta Saveza Komunista Srbije, posle koje se život na „ovim prostorima“ okrenuo naglavačke.
Novija istorija uči da je na sednici razrešen članstva u CK SK Srbije tadašnji predsednik beogradske partijske organizacije Dragiša Pavlović, neposredno nakon toga predsednik Predsedništva Srbije Ivan Stambolić podneo ostavku, a kasnije smenjeni i funkcioneri u Vojvodini, Kosovu i Metohiji i Crnoj Gori, u „antibirokratskoj revoluciji“.
Bio je to politički trijumf Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika Predsedništva CK SK Srbije, potom osnivača SPS, zatim neprikosnovenog srpskog vođe.
Nije malo ocena da je ishod Osme sednice trasirao nacionalističku, populističku i ratnohuškačku politiku Srbije nauštrb politike kompromisa i međuetničke tolerancije. Samo tri i po godine kasnije počeli su ratovi na prostoru bivše SFRJ- u Sloveniji (1991), Hrvatskoj (1991–1995), Bosni i Hercegovini (1992–1995) i na Kosovu i Metohiji (1998–1999)- koji su okončani NATO bombardovanjem Srbije (1999).
Te vunene godine obeležili su krv i suze, limeni kovčezi sa vojišta, ratni zločini, Haški tribunal, planetarne sankcije (1992-1996), organizovani kriminal i šverc, hiperinflacija sa novčanicama od 500.000.000 dinara, plate od dve nemačke marke, prazne prodavnice i apoteke, tuče u redovima za besplatni hleb, benzin u plastičnim flašama, skrovišta u podrumima dok avioni Alijanse sipaju bombe…
Mada se za ovakav razvoj događaja ne može, niti sme, isključiti odgovornost međunarodne zajednice i drugih ex YU država, to ne umanjuje krivicu Miloševića i njegove politike.
I njegova pobeda na Osmoj sednici završila se „državnim“ ubistvom Ivana Stambolića, njegovog protivnika na Sednici, za koje je, presudom Specijalnog suda, proglašen naredbodavcem. „Najskuplja srpska reč“, Kosovo, od kojeg je sve počelo, a na Sednici se lomila koplja, danas je na rasprodaji – prerogativi Srbije tamo jedva da postoje, a pola sveta ga priznaje kao nezavisnu državu.
Političko slepilo Dačića, zarad beskrajnog učešća u vlasti, njegove partije ili partikularnih interesa, te potpuna nekritičnost prema istorijskim događajima, već su viđeni.
Neuporedivo je veći problem što Srbija, kao društvo i država, (pre)često ima jedinicu iz istorije, kažu – učiteljice života.
Valjda zato ponavlja iste greške sa zavidnom upornošću, spotičući se skoro o svaki kamen-međaš, a i mimo njega.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
