Foto: Beta/AMIR HAMZAGIĆPostoje dva načina da ne odgovorite na neprijatna pitanja koja vam je postavio sagovornik. Jedan je da ga omalovažite i tako mu stavite do znanja da je nedostojan da razgovara sa vama, a drugi je da prećutkujete njegova pitanja i argumentaciju.
U razgovoru (pismima) sa Draganom Đilasom RTS koristi oba.
Umesto da odgovori na vrlo jasna i precizna pitanja za koja su zainteresovani građani, a trebalo bi da bude i javni servis, kolegijum RTS-a se opredelio za moralnu vivisekciju Đilasa kao čoveka da bi ga unizio u javnosti i dodvorio se vrhu SNS-a koja u njega stalno nišani.
Đilas je pitao zašto u programima RTS-a nema:
– šta evropski posmatrači kažu o izborima u Srbiji,
– izveštaja o nepravilnostima tokom izbora koje je saopštila Crta,
– informacija o fantomskim biračima,
– izveštaja sa suđenja za Jovanjicu,
– TV mogućnosti da narod čuje inspektore Milenkovića i Mitića?
Postavio je Đilas još niz osetljivih pitanja (inflacija, visina javnog duga, nekoliko puta veća cena po kilometru auto-puta nego u zemljama oko nas…)
Kako kolegijum RTS-a „odgovara“ na postavljena pitanja? Nije mudar, ohol je, ucenjuje, kritikovao je brzometne bogataše a sam se obogatio, radio je ono što sada drugima zamera.
Klasična zamena teze.
Tema nije Đilas nego RTS što kolegijum zaobilazi jer bi iskreni i istiniti odgovori doveli do ključnog pitanja ostvaruje li RTS, i koliko, ulogu javnog informativnog servisa.
Čini mi se da bi odgovor na ovo pitanje bio nepovoljan za RTS pa to kolegijum namerno zaobilazi. Umesto toga, napada sagovornika (argumentum ad hominem), da bi ga u očima javnosti ponizio i označio nedostojnim za raspravu, skrećući temu na stranputicu.
U pitanjima koja je Đilas postavio nije bila tema bogaćenje u vreme tranzicije, ali je Kolegijum to pokrenuo smatrajući da je to Đilasova slaba tačka i papagajski ponavljajući ono što često govore iz vrha SNS-a i zamerajući mu što je svoj biznis preneo u inostranstvo.
Kolegijum zaboravlja da je RTS javni informativni servis za sve građane, a ne samo za pristalice SNS.
Ne sme se zanemariti da je na poslednjim izborima za opoziciju glasao znatan deo građana i da u programskoj šemi televizije treba da budu zastupljene teme i zbivanja za koja su oni zainteresovani.
Ovo tim pre što i oni plaćaju televiziju koja im se ne odužuje nego omogućava pojedincima iz vladajuće partije da se bezbrojno puta pojavljuju na kanalima RTS-a.
Zbog toga se opravdano može postaviti pitanje kako direktor Bujošević i urednik Stefanović shvataju onu odrednicu javni (servis) i koliko on javni i za koju javnost.
Iz RTS-a se često pozivaju na podatke o gledanosti iz kojih se vidi da su oni najgledaniji, ali te podatke treba relativizovati jer kod nas vlada siromaštvo kvaliteta svih televizija i ako si među lošim najbolji, ipak treba da se zamisliš.
Čudno je da vlast koja je toliko zastupljena u informativnom programu kritikuje taj program i pominje neku pristrasnost kad tu postoji apsolutna neravnoteža i to u njenu korist.
Iskreno govoreći neke emisije RTS-a su stvarno dobre i aktuelne (Kvadratura kruga, Oko), ali kad se posmatra celina, program je praznjikav, naročito deo posvećen kulturi.
Mnogo je repriza (dosadilo je Selo gori, a baba se češlja), mnogo serija Š kvaliteta.
Nema najboljih filmova iz svetske produkcije i dobrih pozorišnih predstava. Zato bi kolegijum RTS-a trebalo kritički da razmotri svoj program, a ne da nipodaštava kritičare.
Autor je profesor u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
