Dan betoniranih staništa

Betonizacija ovog močvarnog staništa pod trećim stepenom zaštite gotovo je sasvim izvesna jer je predviđena i Generalnim urbanističkim planom, koji samo što nije ozvaničen.

I pored više protesta, građanskih inicijativa i peticija, gradske vlasti ne odustaju od izmena GUP-a, niti im pada na pamet da na javnim raspravama makar saslušaju građane.

Gradska administracija, predvođena gradonačelnikom Milošem Vučevićem, koju plaćaju svi građani, morala bi da bude pametnija od ove „jednokratne koristi“ i da radi u interesu građana.

Umesto da se Šodroš zaštiti višim stepenom, pa čak i proširi, kako bi imao veći uticaj na grad, Vučevićevi poslušnici će izglasati njegovo zalivanje betonom.

Tako ćemo, zbog mrvica investitorskog kolača, nepovratno izgubiti još jedan vredan prostor.

Novi Sad je odavno prestao da bude prijatan za stanovanje, a uništavanje preostalih oaza samo će doprineti daljem pogoršanju kvaliteta vazduha i srozavanju kvaliteta života.

Podsetimo da se 2. februara obeležavao Svetski dan močvarnih područja, kako bi se istakla važnost ovih bogatih staništa, ali i prirodnih „filtera“ vazduha i vode, što je od presudne važnosti za životnu sredinu i čoveka.

Iako je u Srbiji, koja je potpisnica Ramsarske konvencije, zaštićeno desetak ovih područja, baš kao i kroz Uneskov program „Čovek i biosfera“, čini se da je ova „zelena agenda“ više deklarativna nego iskrena državna politika.

Dakle, dragi Novosađani – srećan vam Dan betoniranih staništa.

Autorka je RO za zaštitu životne sredine GrO Stranke slobode i pravde, Novi Sad