Dan kada su se ujedinjeni ujedinili

Šta se tačno desilo i da li je sada i Socijaldemokratska stranka postala deo Saveza za Srbiju koji Demokratska stranka i Zajedno za Srbiju već čine, nije sasvim jasno. Da li je to sada savez, unija, koalicija, ni to nije do kraja jasno. Da li SDS i ZZS ostaju da postoje kao pravni subjekti, ni to nije jasno. Da li će možda nastaviti da se bave političkom teorijom, a političku aktivnost preneti na DS kao što je to slučaj sa Levicom Srbije u odnosu na Stranku slobode i pravde, ni to nije jasno.

Sve ovo me podsetilo na lekciju iz matematike iz prvog razreda gimnazije: skupovi. Bila je ovo zgodna prilika da obnovim gradivo iz ove oblasti u nadi da ću tako razrešiti zagonetku ujedinjenja DS-a. Podsetio sam se skupova, podskupova, unije, preseka i razlike skupova, Venovog dijagrama, ali ujedinjena opoziciona Srbije je očito komplikovanija od sve matematike ovoga sveta i u suprotnosti sa svakom logikom.

Iako ništa nije logično, ostaju ipak neke činjenice koje se mogu sa sigurnošću izneti. Naime, skupu su prisustvovali predsednici stranaka koje se ujedinjuju: Zoran Lutovac, Boris Tadić i Nebojša Zelenović, ali i nekadašnji predsednik DS-a Dragan Šutanovac i funkcioneri DS-a Dragoljub Mićunović i Vuk Jeremić, kao i drugi članovi.

Interesantno je, međutim, da se na skupu Demokrata u Kombank dvorani, nije pojavio bivši predsednik DS-a i sadašnji predsednik Stranke slobode i pravde i osnivač Saveza za Srbiju Dragan Đilas, iako je bio na sto metara pod šatorom u Slobodnoj zoni u Pionirskom parku. Eto zašto sva matematička logika i teorija skupova ne mogu da pomognu u shvatanju ujedinjene opozicije u Srbiji, ali Đilasovo ponašanje svakako pomaže Vučiću.

Ili što bi Jovo Bakić rekao u novogodišnjem intervjuu za Danas, nemam nikakve dokaze, ali mislim da Đilas radi za Vučića.

Samo ujedinjenje DS-a bi još moglo i imati smisla da su se na skupu, umesto deklarativnih fraza u obliku olinjalih floskula o borbi, odgovornim ljudima, ljudskim pravima, i drugih koještarija, mogle čuti nove ideje i nova, hrabra politika, koja govori, o istupanju ujedinjenog DS-a iz kandži Dragana Đilasa i njegovog SZS, ulasku Srbije u EU i NATO, prekidu bojkota Skupštine…

Hrabro rešenje bi bilo, u skladu sa trenutkom, ponuditi rešenje kosovske krize, jer to nije Vučićev problem, već problem građana Srbije, ali se nema hrabrosti iz straha da se ne zameri Đilasu, da se ne ostane bez mesta na listi, pri čemu ne treba zanemariti ni DS-ov dug prema Đilasu.

Kako se ništa od gorepomenutog nije desilo, samo ujedinjenje DS-a i ZZS-a je potpuno apsurdno, s obzirom da su oni već bili ujedinjeni kroz SZS. Što se tiče pak SDS-a i Tadićevog vraćanja u DS, čijem je uništenju i sam najviše doprineo, ovo ujedinjenje se jedino može posmatrati kao najelegantniji način pristupanja SDS-a SZS-u, a da pritom Tadić izbegne direktno potčinjavanje Đilasu. Tako bi se kroz DS na zajedničkoj listi SZS, našlo i mesto za Tadića, a u krajnjem slučaju tu su i kumovske veze bivšeg Tadićevog savetnika Mlađana Đorđevića sa samim Đilasom.

Koliko je besmislena ideja ujedinjenja radi ujedinjenja, bez nove politike, koje nema na vidiku, najbolje govore rezultati prošlogodišnjih beogradskih izbora na kojima su u koaliciji zajedno DS, SDS, NS i Zeleni osvojili 2,20% i to u Beogradu gde je glasačko telo DS-a najdominantnije. Ovi rezultati govore i da je svrha ujedinjenja cenzus na zajedničkoj listi SZS i zadovoljenje sujeta umišljenih lidera koji su najpoželjniji Vučićevi protivkandidati. Još jedno prepakivanje i zamena ambalaže.

Autor je producent