Dan mrmota u Srbiji

Na žalost, mi se i dalje raspravljamo da li je normalno graditi male hidroelektrane u zaštićenim prirodnim područjima, diskutujemo o tome da li mobilne aplikacije za prikaz kvaliteta vazduha učestvuju u međunarodnoj zaveri protiv naše zemlje i uništavajući poslednje oaze zelenila u urbanim sredinama obećavamo da ćemo zasaditi milione stabala.

Organizacija Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) navodi da su klimatske promene, nepovratni gubitak prirodnih bogatstava i biodiverziteta, globalno zagađenje životne sredine kao i sve veće količine otpada uključile „crveno svetlo“ na svetskom nivou.

Mi ćemo, kao i obično, ovaj dan obeležiti saopštenjima prepunih banalnih floskula, opštih mesta koja naglašavaju našu posvećenost temi i naravno prigodnim skupovima sa kojih će PR službe donosilaca odluka postaviti fotografije u nadi da će dobiti veliki broj komentara uz beskonačno ponavljanje niza emotikona, novog načina iskazivanja patriotizma i lojalnosti: srce, biceps i zastavu.

UNEP takođe naglašava potrebu za transformacijom naših društava u pravednije zajednice bolje povezane sa prirodnim okruženjem.

Mi na to odgovaramo izgradnjom mega-fabrika bez građevinske dozvole i studije o proceni uticaja na životnu sredinu na poljoprivrednom zemljištu pored grada koji osamnaest godina nema pijaću vodu.

Oni pozivaju na slavljenje naše planete, njenu zaštitu i obnovu, mi zasipamo prirodna staništa retkih vrsta građevinskim otpadom. Navode da nove tehnologije već postoje i da su sve dostupnije, mi proizvodimo električnu energiju tako što zalivamo mešavinu uglja i blata mazutom. Srce za mazut, ne bi imali struje da ga nema.

U Srbiji postoje samo dva prava pokretača zaštite životne sredine. Prvi su zabrinuti građani, koji u očajničkim pokušajima da se zaustavi bezakonje vade cevi iz rečica na Staroj planini, telima zaustavljaju kamione sa šutom u bari Reva i blokiraju mostove u Beogradu u pokušaju da privuku pažnju državnih službenika na položaju, koji ih kao po automatizmu označavaju nepatriotama, plaćenicima i neznalicama, što je i logično s obzirom da se njihov osećaj za patriotizam pre svega ogleda u količini srca, bicepsa i zastava.

Istovremeno, zatvaraju oči pred stranim investicijama koje, bez ikakve dileme, uništavaju životnu sredinu i zdravlje građana Srbije, pravdajući to potrebom za ekonomskim napretkom.

Ne sporeći potrebu unapređenja ekonomije, postavlja se ipak pitanje zašto se u tom procesu ne poštuju osnovni principi zaštite životne sredine pretočeni u zakone, kao što je prethodna procena mogućih negativnih uticaja nekog objekta na životnu sredinu.

Odgovor je jednostavan, naša Vlada selektivno primenjuje zakone sopstvene države radi obezbeđivanja dodatnog profita investitorima. Šta se sa tim dodatnim profitom kasnije događa prava je zagonetka. Verovatno se preusmeri u onaj biceps.

Drugi pokretač je proces integracija Srbije u Evropsku Uniju, koji daje još jasnije odgovore na našu realnu poziciju u odnosu na #OnlyOneEarth slogan.

U najznačajnijem dokumentu kojim Evropska komisija procenjuje napredak države kandidata, famoznom „Izveštaju o napretku“, svake godine, u periodu od 2016. do 2021. godine, stoje tri iste ključne preporuke, stvarajući utisak da živimo u zemlji u kojoj se pred našim očima odvija radnja filma „Dan mrmota“.

Sugerišu nam, više puta za redom, da pojačamo kapacitete a posebno monitoring, obezbedimo finansiranje, primenimo zakone i kaznene mere, zatvorimo nesanitarne deponije te da se pridružimo aktivnostima u sprovođenju klimatskih i energetskih politika.

Dok nas poput stroge nastavnice vraćaju na popravni u svakom razredu, nudeći nam ipak pristup fondovima iz Zelene Agende, mi se odlučujemo da svoje shvatanje koncepta zelene tranzicije pokažemo zamenom trolejbuske linije u Beogradu – električnim autobusom na kome pobednički piše: „0 odsto emisije štetnih gasova“. Nula posto od čega? A koliko je emitovao trolejbus? Srce i biceps su svakako prigodni.

Gledajući taj autobus kako prolazi ulicom u kojoj su sivom farbom premazane oznake biciklističke staze, uz saobraćajni znak zabrane saobraćaja bicikala, možemo da prepoznamo zelenu boju u našoj verziji Zelene Agende.

NJena nijansa je siva, mada malo vuče i na tamno sivu, takoreći crnu posebno ako bacimo pogled na „Plan kvaliteta vazduha u aglomeraciji Beograd“ usvojen na sednici Skupštine grada Beograda održanoj 9. juna 2021. godine, tačnije na stranu 153 gde stoji: „Elementni sastav PM10 ukazuje da su koncentracije benzo(a)pirena, mutagenog i izuzetno kancerogenog jedinjenja na svim mernim mestima iznad cilјne vrednosti od 1 ng/m3“. Neprimereno bi bilo ovde dodati bilo koji emotikon sem jednog no i on je neprimeren.

Srećan vam Svetski dan životne sredine!

Tekst je napisan povodom EkoKultArt festivala KRNJART, koji će biti održan 5. juna na Svetski dan životne sredine, u Krnjači u dunavskom amfiteatru leve obale Dunava (naselje Braća Marić, ul. Igora Vasiljeva, kod rampe).

Autor je član Nacionalne ekološke asocijacije.