Dan posle

Pa, ništa – najpre nas očekuje dan pre, tačnije nekoliko dana pre, dok je kampanja bila redovna, svakodnevna, a posle polako…

Sve ovo pod je uslovom da većina budu oni koji ovaj pad u kojem smo doživljavaju kao let.

Oni kojima je potreban potpuni mrak kako bi progledali.

A, ne lažimo se, nije to nerealnija opcija.

Najpre, imaćemo njih, stare, još osionije i bahatije.

Da, mogu oni to!

Imaće argument u većini.

Opasan je to argument. Biće još više zastrašivanja, prebijanja, pretnji, ucena, skrajnjivanja koje ćemo gledati očima umazanim od nekih novih kilometarčića puteva i fabrika u kojima će vredni ljudi raditi za 35.0000, tj. sa subvencijama od 3.000 kako bi „živeli još lagodnije“ (kao onda u Rudnoj Glavi).

Ne mislite o Rio Tintu!

Mislite o rio tintima koji će nicati kao pečurke posle kiše, a one će (pečurke) ostati još samo u izrekama….

Mir?

Stabilnost?

Vučić?

Računajte samo na treću stavku.

Stabilnost se ne uklapa u njihov modus operandi.

Biće opet fabrikovanih atentata, ali i pravih!

Model devedesetih se polako ali sigurno preuzima u svim oblastima.

Da, prilično je sigurno da će biti, možda ne baš brzo, nekog rata…

Možda ne pravog rata, ali oružanog sukoba – sigurno!

To je nešto što neminovno dolazi posle „friziranog“ razvoja i usta prepunih priča o patriotizmu – kao dokaz.

Rekao je da neće rat.

Pa šta?

To je samo još jedno „pa šta“…

Očekujte „onaj“ zakon o policiji koji je povučen pre oko godinu dana.

Niste valjda zaboravili o kakvom se zakonu radi?

Pa, da uprostimo: neko će dobiti dozvolu da vas prebije i za to vreme će imati status službenog lica!

Nećete mu moći ništa…

Medijske slobode?

Kako koje?

Pa još postoje za ono što bi usledilo….

Vlada neće biti formirana pre septembra, a gradska vlast (da, beogradska! Ne budite sigurni da to gube. I previše je onih kojima se spomenik S. Nemanji i Bgd na vodi sviđa, samo im žičara i jarbol nedostaju) i kasnije… tamo uoči paljenja novogodišnje rasvete.

Tako je bilo prošlog puta kada je sve bilo izvesnije…

Tako se to radi kako bi postojao samo jedan faktor na političkoj sceni, da vidimo da On može i sam i da nam zapravo ostalo ni ne treba.

Afere će ostati afere, s pridevom nerešene, a biće i novih, s istim atributom.

Anesteziraćemo se fudbalom, novim serijama, Evrovizijom… I?

I ništa… Uživajte još neki dan dok sve ne postane još nenormalnije, a mnogo toga je oko nas nenormalno….

A može i drugačije! Dakle, pazite kome dajete glas. Nemojte da posle izgubite moć govora.

Autor je profesor srpskog jezika i književnosti iz Kraljeva