Dan Sandžaka i Aćif efendija

U čestitki se, između ostalog kaže: „Na taj dan sandžački Bošnjaci, Albanci, Srbi i Crnogorci su se ujedinili u borbi protiv fašizma i sa idejom očuvanja svoje zemlje, Sandžaka. Dan Sandžaka je jedan od najvažnijih nacionalnih blagdana Bošnjaka i svih građana Sandžaka…“

Obeležava se u znak sećanja na osnivanje Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Sandžaka (ZAVNOS) u Pljevljima 1943. godine. Na prvom zasedanju ZAVNOS-a u prisustvu 252 delegata izabrana su i 62 većnika. Među izabranim većnicima bilo je pripadnika svih sandžačkih nacionalnosti i vera, te i prvi put u našoj istoriji izabrano je pet žena. Tada je formiran i Izvršni odbor sa Sretenom Vukosavljevićem kao predsednikom i Muratom ef Šaćiragićem kao potpredsednikom.

Dakle, jasno je naglašeno da se ovaj dan slavi i obeležava kao nacionalni praznik jedne od nacionalnih manjina koja živi u Republici Srbiji, ali i svih građana Sandžaka!

I šta je tu čudno, zapitaćete se?

Zemaljsko antifašističko veće narodnog oslobođenja Sandžaka je bilo najviše političko i predstavničko telo naroda Sandžaka, tokom NOR-a od 1943-1945. godine. Ono je rukovodilo borbom naroda i radom narodnooslobodilačkih odbora na oslobođenoj teritoriji. Ideju za stvaranje ZAVNOS-a dao je vrhovni komandant NOV Josip Broz Tito. Ukinut je 29. marta 1945. godine, a teritorija Sandžaka je podeljena između Srbije i Crne Gore.

Odluka o ukidanju je doneta u Novom Pazaru, u zgradi u kojoj se danas nalaze prostorije Bošnjačkog nacionalnog veća.

Znači da su čelnici Bošnjačkog nacionalnog veća odlučili da ovaj „komunistički događaj ili podvalu“ kako su govorili decenijama preuzmu i proglase za nacionalni praznik Bošnjaka u Srbiji! Da zamešateljstvu oko ovoga nema kraja pobrinuo se i Savet Republike Srbije, koji je 2005. godine, potvrdio tu odluku BNV da se kao jedan od nacionalnih praznika Bošnjaka u Srbiji uvede i Dan Sandžaka!

To isto BNV luta, zbunjuje sopstveni narod. Naglašava se zajednička borba svih građana Sandžaka protiv fašizma ali takođe zahteva rehabilitacija Aćif ef. Hadžiahmetovića pa su čak otišli i korak više – postavljanjem spomen ploče čoveku koji je bio upravnik grada Novog Pazara za vreme Drugog svetskog rata!

Prosto je neshvatljivo da isto veće koje slavi komunističke organe vlasti, koje želi da baštini tradiciju antifašističke borbe svih naroda Jugoslavije na čelu sa Titom i koje datume iz tog dela istorije uzima kao svoje, tom istom narodu nameće Aćifa efendiju kao nacionalnog bošnjačkog lidera!?

Bio je saradnik fašista i posle okupacije je uzeo prezime Bljuta. Otac mu je bio Albanac a i on se izjašnjavao kao Albanac. Zalagao se za Veliku Albaniju a Novi Pazar je smatrao njenim centrom. Uveo je potpunu albanizaciju, u osnovne škole je doveo učitelje Albance i tražio da se svi natpisi u gradu pišu na albanskom jeziku. Proterivao je Srbe a negirao Bošnjake kojima je skidao fesove i umesto njih stavljao albanske kape. E, sada valja objasniti Bošnjacima ne samo u Sandžaku, kako takav čovek može da bude njihov nacionalni heroj… I ko je to i na osnovu čega njega 70 godina posle njegove smrti proglasio za Bošnjaka.

Orden Gvozdenog krsta 2. reda koji je dobio od Hitlera sigurno nije dobio zbog zasluga za razvoj nacionalne kulture, jezika i suživota svih naroda Sandžaka!

Dan Sandžaka kao jedan od najznačajnijih nacionalnih praznika Bošnjaka, svakako treba obeležavati i slaviti ali nikako se Bošnjacima ne sme nametati kao vođa tog istog naroda u borbi protiv fašizma, neko ko je otvoreno sarađivao sa okupatorom, dakle sa fašistima.

Autor je dipl. politikolog, bivši predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava Skupštine Srbije