Dani kad je hapšen Milošević

– Gde ti je šef? Da nije puko?

– Otišao je da hapsi! – mirno mu odgovara Čeda.

Šešelj je dobro raspoložen. „Dobro si govorio, ali te ništa nisam razumeo“ – kaže Branislavu Ivkoviću dok se ovaj vraća sa govornice.

„Hajde da se dogovorimo da mi izglasamo budžet, a vi da smenite Čovića!“ – predlaže šefu Poslaničke grupe SPS-a. (Kasnije tokom večeri Čović komentariše Šešelju izjavu: „To je vampir koji ne može bez krvi.“)

(30. mart 2001) Prvi put od početka mandata danas u 10 časova postoji kvorum za rad Skupštine.

… Nešto posle 19 časova Branislav Ivković dramatično saopštava:

– Nama su javili naši ljudi koji se nalaze kraj donje kapije u Užičkoj ulici da je tamo gde je predsednik Milošević već šest vozila sa ljudima obučenim u crne uniforme, pod punim naoružanjem, i jedno vozilo hitne pomoći, pa mi poslanici SPS-a odlazimo!

U nekoliko narednih trenutaka socijalisti žurno napuštaju skupštinsku salu…

– Gotov je! – uzvikuje neko iza mene. Po izlasku socijalista iz sale Goran Vesić se obraća Šešelju: „Nemoj i vi da idete!“

– Ne idemo! Idemo samo tamo gde mi pucamo! – odgovara lider radikala, ali odmah i on kreće prema izlazu: „Ipak, idem da vidim šta mi je sa Slobom…“

Predsednik Skupštine nastoji da ublaži efekte ove, u svakom slučaju višestruko zanimljive (i dramatične) informacije, upozoravajući „da se skupštinska govornica ne koristi za iznošenje vesti koju mogu da izazovu uznemirenje javnosti i mogu da dovedu do težih posledica“…

Ubrzo se Šešelj vraća u salu i sa govornice se obraća poslanicima DOS-a:

– Situacija na Dedinju je veoma napeta. Više hiljada građana okupilo se tamo, opkoljeni su policijom. Vi haos pravite na svim područjima, a uopšte ne razmišljate o posledicama… Vi ste ovde izabranici NATO pakta, činite sve što je protiv našeg naroda!

– Nije naš posao da brinemo ko sedi u automobilu ispred kuće u kojoj se nalazi Slobodan Milošević. On je građanin poput svakog od nas. Ukoliko je zabrinut, on najbolje zna zbog čega treba da brine! – odgovara Čeda Jovanović.

U takvoj atmosferi nastavlja se rasprava o amandmanima. U jednom trenutku Šešelju stiže pisana poruka. Poslanici DOS-a iz obližnjih klupa interesuje se šta u poruci piše.

– Ovo mi je Sloba ostavio testament – prepušta mi celu Srbiju! „Čuvaj mi, kaže, celu Srbiju, a posebno Čedomira Jovanovića…“ – šali se pomalo nategnuto lider radikala….

Salom se prenose kao poverljive informacije „iz pouzdanih izvora“: „Već je uhapšen!“, „U Palati pravde daje izjavu!“, „U bajbokani je dan pre roka!“, „Sloba dobio proširenje stambenog prostora!“…

(31. mart 2001) Prošla je ponoć, ušli smo u 31. mart. Svi predloženi zakoni usvojeni su, uprkos nastojanjima opozicije da to spreči i suprotstavi se „teroru većine“. Pre napuštanja skupštinske dvorane Tomislav Nikolić se obraća Šešelju: „Kad će Milan Milutinović da potpiše do 1. aprila ove zakone?“

– More, posle Slobinog hapšenja potpisaće ih i na toalet-papiru! – odgovara lider radikala.

O tome da je Slobodan Milošević prebačen u Centralni zatvor i o zbivanjima koji su prethodili tom činu, saznajem tek jutros u vestima u pet časova. Za one koji su očekivali posebnu atmosferu na ulicama Beograda, iznenađenje – jutros je sunčano, na ulicama je malo sveta, broj vozila je uobičajen… Ništa posebno ne pokazuje da se dogodilo nešto što će svakako biti od istorijskog značaja, kako se to uobičajeno kaže.

Posebnu pažnju privlači informacija da je tokom dramatične noći privođenja Slobodana Miloševića posebnu ulogu imao predsednik Poslaničkog kluba DOS-a Čedomir Jovanović…

(… Sutradan, 1. aprila 2001, u Banji Koviljači je sednica Glavnog odbora Demokratske stranke. Prisustvuje i Zoran Đinđić, pa od njega saznajemo još neke detalje o događajima oko hapšenja Miloševića…)

Autor je u dva mandata bio narodni poslanik Demokratske stranke