Danska budućnost je zelena

Od velike ekonomske krize (2008-2013) je status danskih političara u permanentnom pogoršanju. Političari su postali birokrate, uglavnom školovani politolozi, ekonomisti i pravnici, koji prate public opinion radi mogućeg poboljšanja sopstvenog rejtinga na kratku distancu, bez ideja za rešavanje postojećih problema ako oni ne daju ekonomski suficit, i bez ikakvog osećanja za socijalnu ravnotežu. Tradicionalni plavi (desničarski) i crveni (levičarski) blokovi u parlamentu su toliko polarizovani da je običan Danac izgubio nadu da parlament radi za jedinstvenu dobrobit cele države. Korupcija i nepotizam nisu dokazani, mada mnogi sumnjaju da su prisutni. Kada se na to doda da su tri najveće domaće banke trenutno umešane u skandal pranja internacionalnog kriminalnog, uglavnom ruskog novca, a na koje su vladajući političari bili zatvorili oči zbog očiglednog ekonomskog dobitka za državu, onda je jasno da je bilo teško očekivati da će dosadašnja vlast opstati.

Crveni blok je ubedljivo pobedio, a lider socijaldemokrata, Mette Frederiksen je dobila zadatak da formira novu vladu. Taj zadatak neće biti nimalo lak jer partije koje podržavaju Mette Frederiksen imaju različite primarne političke ciljeve. Tako na primer Enhedslisten, koji su najbliži nečemu što se može okarakterisati kao komunisti, ima ekonomsku politiku bez dodirnih tačaka sa politikom partije Radikale Venstre partije, koja je, u svojoj srži, bliska ekonomskoj politici desnog bloka, tj. liberalnoj ekonomiji. Isto tako, Radikale Venstre se zalažu za totalnu rekonstrukciju emigrantske politike koja podrazumeva ponovno otvaranje granica za ulazak stranaca, pre svega ekonomski poželjnih stranaca – što socijaldemokrate teško mogu da prihvate. U sredini je Socialistisk Folkeparti (Socijalistička narodna parija), koja može sa svima, ali isto tako može, pokazuje istorija, i da se usprotivi svima.

Ono što pak povezuje ove četiri partije je rešenost da se klima stavi na prvo mesto buduće vladine politike. Ekonomija, školstvo, transport, poljoprivreda – sve je jednostavno stavljeno u funkciju klime. Danci su vodeći u svetskoj proizvodnji energije pomoću vetra i vode. Nova vlada najavljuje ekonomsku podršku toj industriji. Školstvo i nauka su usredsređeni da mladi ljudi razmišljaju o svom načinu života u smislu kako smanjiti zagađenje planete. U središtu te politike je rešenost da se troši manje, bilo da je to količina hrane – pre svega mesa, transport, ili odevanje. U transportu su i na nivou države i na nivou regiona i opština osmišljene inicijative za smanjenje ugljen dioksida, koje sada treba ozakoniti. Kopenhagen je već najavio da će 2025. grad imati CO2-neutralan saobraćaj. Poljoprivreda je, možda iznenađujuće, najveći zagađivač u zemlji. Upotreba pesticida je toliko visoka da je u mnogim regionima zagađena dubinska voda. Kako je istovremeno poljoprivreda jedna od ekonomskih grana koja znatno doprinosi državnom budžetu onda je jasno da poljoprivrednicima treba pomoći da se okrenu ekološkoj proizvodnji. Interesantno je bilo videti da je ceo crveni blok tokom kampanje najviše vremena trošio na klimu i njeno poboljšanje, dok je plavi blok tvrdio da je Danska već prva na svetu na tom polju da i da ne treba trošiti više novca za njeno poboljšanje. Neke analize posle izbora su potvrdile da je baš ta razlika uslovila pobedu crvenih. Mette Fredeiksen je uspela na temu klime da prebaci veliki broj glasača na crveni blok, ne isključivo na svoju partiju (socijaldemokrate), i svi smatraju da je to bio genijalan potez koji će joj doneti mesto novog premijera države.

Socijaldemokrate su najavili jednopartijsku vladu u slučaju pobede crvenog bloka. To je potez koji se jako retko dešava u domaćoj politici. Dva su razloga za ovakav potez Mette Fredeiksen. Pre svega, u prethodne četiri godine je plavi blok imao mnogo problema u donošenju bilo kog novog zakona zbog toga što su tri vladajuće partije vodile više računa o rejtingu svojih partija nego o efikasnosti celokupne vlade. Nova, jednopartijska vlada, bi imala odrešene ruke da traži podršku za nove zakone od celog parlamenta, a ne samo od partija koje podržavaju crveni blok. Drugo, crveni blok je u prethodne četiri godine više radio na kočenju efikasnosti parlamenta nego na njenoj jedinstvenosti. Jednopartijska vlada Mette Fredeiksen bi od samog početka radila na ukidanju blokovske politike. Naravno, u danskoj politici, ništa nije za džabe tako da se crveni plaše da će plavi blok prodati jako skupo svoju kožu ako budu upitani za saradnju.

I dok crveni blok optimistički gleda u budućnost, plavi blok je ostavljen u totalnom rasulu. Jedna od vladajućih partija, Liberale Aliance (liberali), su na jedvite jade prešli cenzus od dva posto. NJihov lider Anders Samuelsen je dan nakon izbora dao otkaz, dok za novog lidera stranke nije izabran njen očekivani nasledik i dosadašnji ministar ekonomije i unutrašnjih poslova, Simon Emil Ammittzbll-Bille, već samo 27 godina star Alex Vanopslagh. No najžešći udarac su dobili nacionalisti, Dansk Folkeparti (Danska narodna partija), koji su pali sa 37 mandata na samo 16. Posle 10 mračnih godina danske unutrašnje politike, u kojoj je Dansk Folkeparti kreirala oko 100 zakona u smeru izolovanja zemlje, Danci su složno rekli ne nacionalizmu i šovinizmu okrenuvši leđa ovoj partiji.

Goran Vuk, Kopenhagen