Reklo bi se da između shvatanja jednog naučnika, biologa iz 19. veka, koji je označio revoluciju u nauci i jednog islamskog učenjaka iz 13. veka, pesnika i mistika nema nesuglasica po pitanju shvatanja evolucije.
Darvinovo učenje je dobro poznato što se ne može reći i za Rumijevo učenje koji u Srbiji, ipak nije stranac jer je svoje duhovne centre imao u Beogradu i Nišu, što bi u ondašnjoj Osmanskoj imperiji trebalo da znači da su ova mesta bila duhovne metropole.
Nezaboravni Rumijevi stihovi o evolutivnom razvoju čoveka glase: „U početku si bio mineral, zatim si postao biljka; a onda, postao si životinja: zar bi ti to moglo biti nepoznato? Zatim si stvoren čovjekom, obdarenim spoznajom, razumom, vjerom; pogledaj to tijelo, iz prašine izvučeno; kakvo je samo savršenstvo postiglo! Kad budeš transcedirao ljudsko stanje, postat ćeš , u to nema sumnje anđeo; I za tebe tada više Zemlje neće biti; tvoj stan biće nebo. Premosti čak I stanje anđeosko: prodri u taj okean, da napokon tvoja kap vode postane more… (Rumi, Divan Šemsa Tabrizija). Rumi svoje evolutivne spoznaje ne izvlači iz nauke i njenih naučnih metoda već iz mističke spoznaje o jedinstvu sveta za razliku od Darvina koji je svoje učenje o evoluciji uobličio nakon dugih proučavanja i posmatranja živog sveta, dakle naučnog pozitivizma. Međutim, poznato je da su brojnim naučnim otkrićima prethodile mističke vizije i iskustva.
Odnosom nauke i religije bavilo se mnoštvo mislilaca i istraživača. Opšti je konsenzus da su religija i nauka nespojivi i to je stav koji se podjednako zastupa kako u zemljama pod judeo-kršćanskim uticajem tako i u islamskim. Suočen sa apsurdima pojedinih biblijskih kazivanja Kjerkegor je mogao zaključiti da „Tamo gde prestaje razum, počinje verovanje“, što nije umanjilo ni značaj ni snagu verovanja. Za razliku od nauke, religija uvek računa sa nekom vrstom logičkog apsurda. Međutim, kada se na svete tekstove gleda kao na jezik, metafora, alegorija i simbola, dakle jedan šifrovani jezik, tada se otvaraju neki drugačiji horizonti spoznaja, koje su uvek duhovne prirode pa su i tumačenja različita i mnogostruka, ali ni tad sveti tekstovi nisu nikakav osnov za naučnu opservaciju. Ovo naravno ne znači da se paralelizam linija zdravorazumskog naučnog zaključivanja i duhovnog spoznavanja ne seku u nekoj tački jer se zna da zakrivljenost kosmičkih prostranstava, ono što izgleda pravo i paralelno, u nekoj tački prostora se ipak spaja. Ovome su potvrda umetnička dela koja su često spajala ona saznanja nauke i duha koja su izgledala nespojiva.
Međutim, pitanje darvinizma i kreacionizma koje je uzburkalo prašinu u Srbiji u svojoj osnovi nije pitanje ni nauke ni obrazovanja. To je pre svega pitanje društvenog ambijenta koji danas postoji u Srbiji kao stanje duha u kojem su se mogle pojaviti inicijative za ukidanje Darvinove teorije o postanku čoveka iz srednjeg i visokog obrazovanja i uvođenje koncepta kreacionizma koji se navodno temelji na biblijskom tekstu o stvaranju čoveka. Samo u ovakvom ambijentu je moglo doći do inicijativa da se o ovom pitanju raspravlja ne na stručnim već političkim telima. Ali upravo se tu i razotkriva smisao cele ove ujdurme. NJen milje je nova politička stvarnost koju treba opcrtati u najkraćim potezima. Jugoslovenska postmoderna započela je parolom „I posle Tita – Tito“. Kako Tita nije bilo posle Tita, ambicije jednog bračnog para da se nametne kao novi Tito, rezultirali su poznatim događajima iz kojih je Srbija obnovila svoju državnost.
Danas smo došli u poziciju da se sve više suočavamo sa sintagmom „I posle Vučića – Vučić“, ma šta ovo značilo. A znači mnogo toga disparatnog unutar sebe. Za neke je to izraz diktature protiv koje se povremeno protestuje, za druge ambijent populizma koji polako ali sigurno guta politički pluralizam, za treće još jedinu tananu liniju veze sa evropskom idejom, za četvrte sigurni ambijent u kojem Srbija postaje ruska gubernija ili autohtona satrapija… Bilo kako bilo, pomenuta inicijativa je izraz ambijenta u kojem nauka gubi svoje tlo kao jedini istinski promoter modernih shvatanja i mogući pokretač jednog društva. Treba se podsetiti ne tako davne konstatacije jednog akademskog autoriteta, da je nauka u Srbiji na nivou „zidnih novina“. I to kako prirodne, tako i društvene nauke. Iza ovih ocena, ostala je tišina akademske javnosti. Ali stvari ne ostaju na tome. Sama činjenica da se o takvim inicijativama može razgovarati u skupštini i njenim odborima dobija obrise stanja u kojem ove najviše političke institucije postaju poligon šarlatanstva i političke parodije – parlament kao pozorište apsurda, a skupštinski odbori – dadaistički kabarei. Ali postaviće neko pitanje – ima li ovo i neku skrivenu političku podlogu? Dakako da ima.
U ambijentu u kojem se ignorišu studentski protesti i neki sasvim opravdani zahtevi, u ambijentu koji nije sposoban da otvori konstruktivnu raspravu o nekim bolnim temama mladih i obrazovanih ljudi koji se pretvaraju u generacije bez perspektive prisiljene da napuštaju zemlju, izgleda jedino što je moguće jeste teoriju evolucije koja širi horizonte budućnosti, prosperiteta i humanizma, zameniti teorijom koja te horizonte sužava. Kad nešto kao usud postaje „od Boga“ preostaje samo da se trpi u postojanom pasivizmu, za razliku od onog kad je „od Čoveka“ koje nužno poziva na akciju i promenu. Ali uprkos svemu u globalizovanom neoliberalnom poretku, ambijenta za revoluciju nema. Stvoren je ambijent za populizam i manipulaciju u kojem su obesmišljeni svi napori za obrazovanjem, naukom, jer bože moj „Sloboda je ropstvo“ a „Neznanje je moć“.
Napomena za kraj. I o Darvinu se može razgovarati, naravno kritički jer samo takav dijalog ima smisla. U tom kontekstu podsetio bih na briljantnu analizu Karla Popera, autora ideje „Otvorenog društva“. U tekstu „Darvinizam kao metafizički istraživački program“, Poper iznosi stav da „darvinizam nije proverljiva naučna teorija, već metafizički istraživački program. Metafizički je zato što nije proverljiv. Pa ipak , ta teorija je dragocena. Ne vidim kako bi naše znanje, bez nje, raslo na način kako je raslo posle Darvina. “ Nadam se, složićemo se oko toga, koliko nam je znanja danas u Srbiji potrebno, kako bismo unapredili naš ne baš zavidni naučni potencijal.
Autor je akademski slikar iz Novog Pazara
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
