"Davidovo pravo da se usprotivi bezličnom Golijatu gradske birokratije": Forumi i inicijative u Amsterdamu i Beogradu 1Foto: Stanislav Milojković/Danas

Nedavno sam proveo nekoliko dana u Amsterdamu. Bio sam prijatno iznenađen prvim utiskom i saznanjem da taj grad, od nekih 800.000 stanovnika, funkcioniše skoro savršeno, uprkos realnim problemima sa kojima se suočava. Odmah mi se nametnulo poređenje sa Beogradom i njegovim odgovarajućim problemima funkcionisanja.

 

Iz turističkog vodiča poznate firme-izdavača „Berlic“ saznajem: „Istorijsko srce Amsterdama ostalo je uglavnom nepromenjeno zahvaljujući ljudskoj (građanskoj) snazi i mudrosti. U drugoj polovini 20. veka građevinski preduzimači su priželjkivali interesantne lokacije, pa su u Amsterdamu bacili oko na stare zgrade pored kanala (oko 100, koje premošćuje čak 1.200 mostova), znajući da bi upravo tu mogli da ostvare ogroman profit, njihovim rušenjem i zamenjujući iste modernim građevinama. Neki Amsterdamci su ipak imali drugačije zamisli i ideje. Izašli su na ulice da se bore za svoj grad, praveći barikade ispred tradicionalnih starih kuća i sprečavajući rušenje praznih zgrada u skladišnom distriktu. Čini se da Amsterdamci imaju sposobnost da pronađu kreativna rešenja za svoje probleme. U vreme kad nije bilo dovoljno stambenih objekata u kopnenim delovima grada, oni su se okrenuli ka praznim kanalima i shvatili da će im pomoći kuće-brodići. Danas takvih stambenih objekata na kanalima Amsterdama ima više od 2.500. Kad su automobili postali problem u starom gradu, građani su dali prednost biciklima i sad ih na ulicama grada ima više od 500.000.“

Amsterdamci se bore za svačija prava, protiv ugnjetača, odnosno za Davidovo pravo da se usprotivi bezličnom Golijatu gradske birokratije. Kad se nekoliko hiljada Davida okupi u Amsterdamu da bi stvorili lobi, Golijat se mora trznuti i pripaziti. Amsterdam je grad protesta 21. veka, koji nastaju u vezi sa problemima grada, odnosno pre svega problemima u saobraćaju i u odlaganju otpada. Ali, tim problemima se pristupa realistično, zajednica o njima raspravlja i pronalaze se odgovarajuća rešenja. Na sve to gleda se kao na svojevrsni proces učenja.

Beograd ima skoro sve pomenute probleme, pa i neke druge, dodatne, ali se postavlja pitanje: ima li Beograd svoje Davide za borbu sa domaćim Golijatom? Upravo saznajem (Politika od 30. aprila do 2. maja 2023) da su Beograđani zaista okupljeni, još od 2005, u okviru „Beobild foruma“, na kojem se, u virtuelnom obliku, svakodnevno diskutuje o gradskim problemima, projektima, komunalnim temama, prevozu, rekonstrukcijama…

Tako, Beograđanin pod pseudonimom Goje i danas redovno prati i beleži nicanje stambenih i stambeno-poslovnih objekata na Dorćolu, obaveštavajući javnost o tome dokle se stiglo i gde je stalo, odnosno zapelo. U isto vreme, nijedan detalj u preobražaju gradskog priobalja, pre svega uređenje tzv. Linijskog parka, ne može da izmakne Zimi. On svakodnevno prati razvoj tog projekta, nižući argumente za i protiv, potkrepljene neretko i dokumentacijom. Saša voli da uradi detaljne foto-reportaže, bilo da je reč o projektima ili svakodnevnom životu grada. Vučku pažnju privlači svakodnevica u saobraćaju i javnom prevozu,a Miri C auto-put „Miloš Veliki“. Forum je zamišljen kao platforma za komunikaciju, kako bi ljudi iz svih delova grada mogli da se povežu, razmene informacije ili se na određeni način i organizuju, kaže Igor Dudaš, urednik Foruma.

Osim forumaša, koji svakodnevno posvećeno debatuju i ostavljaju komentare, godinama ovim virtuelnim gradom svakodnevno špartaju i hiljade čitalaca ovih tema i postova. Zato i ne čudi što Forum trenutno ima oko 3.000 tema… Stalno aktuelne teme su poput Savskog amfiteatra, projekata stambenih i stambeno-poslovnih kompleksa, javnog prevoza, rekonstrukcije saobraćajnica, bahatog parkiranja, nelegalne gradnje, rušenja starih gradskih zdanja… Dudaš kaže da Forum ne može da tvrdi da je neki gradski problem rešen zahvaljujući isključivo komentarima na Forumu, ali misli da Forum ipak ima neki određeni uticaj na to.

Lično sam se uverio da su građani Amsterdama u velikoj meri uspeli svojim direktnim i „živim“ akcijama da svoj grad dovedu u sadašnje, zaista lepo i zavidno prijatno stanje mesta za život. Gledajući svoj Beograd, mislim da naši Davidi još uvek nisu uspeli da pobede našeg Golijata.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari