De fakto cveće za Ursulu: Da li je to jedino što je predsednica EK ponela iz Beograda?

I to bi bilo otprilike jedino što je predsednica Evropske komisije ponela iz Beograda.

Ono što do sada nismo eksplicitno čuli sa visokih pozicija EU je striktno tumačenje Ohridskog sporazuma od marta ove godine – da Srbija sprovođenjem dogovorenog i potpisanog pristaje na de fakto nezavisnost Kosova od Srbije.

Još direktnije – de fakto priznanje, kako je navela Fon der Lajen, predviđa različite korake: da Srbija prizna kosovska dokumenta i institucije (osnovne elemente državnosti, pošto grb, zastavu, parlament, sudove i tužilaštva, vojsku i policiju i međunarodno priznanje i delimično članstvo u međunarodnim institucijama već ima), a da uz to ide osnivanje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Ono što bi zatim usledilo jeste normalizacija odnosa Beograda i Prištine.

Predsednik Srbije je na to odgovorio da za Srbiju „priznanje nezavisnosti Kosova nije pitanje“, ali i da Srbija zna šta su „naše obaveze iz dijaloga i spremni smo da ih ispunimo“.

Činjenično stanje je takvo da se Srbija iz petnih žila upinje da uđe u EU da su joj sve vene nabrekle od napora, a pristupni pregovori sa EU tamo su gde su i zaustavljeni 2021. godine.

Od tada ni makac.

Srbija se u Evropi poslednjih godina loše kotira zbog katastrofalnog stanja u pregovaračkom poglavlju 23 – vladavina prava.

To najteže i najsveobuhvatnije poglavlje Srbija očito i ne namerava da ispuni.

Odnosno, ispuniće ga, ali samo ako ga EU izbaci ili zbog geopolitičkih interesa – pravljenje EU zida ka Rusiji i njene izolacije od ostatka Evrope – okrene glavu.

Zauzvrat će ćutati na ono što se dešava u Srbiji, zemlji kandidatu za članstvo u EU.

Jasno je odavno da srpski državni vrh ne zanimaju ni vladavina prava, borba protiv korupcije, jačanje državnih institucija, sloboda medija, prava manjina i LGBT osoba, građanska i ljudska prava… nikakve evropske vrednosti koje imaju i prizvuk demokratije.

Ali EU ima nešto što Srbija nema – ogromne milijarde evra pretpristupnih fondova na koje se srpske autokrate oblizuju, u stilu – maznućemo im pare, potrošićemo ih na dilove sa ekipom iz stranke, ništa ispuniti nećemo.

Ukratko, stranke koje su na vlasti u Srbiji su antievropske stranke, a predsednik Srbije, koji je donedavno vodio najjaču vladajuću stranku, kao fol je kontra tome.

Srbija se od decembra 2021. nije makla ni centimetar dalje u evropskim integracijama.

Nastavlja da balansira između EU, SAD, Rusije i Kine.

Srbija odbija da prizna Kosovo kao nezavisnu državu.

Vučić je uručio cveće Ursuli fon der Lajen.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.