"De Gol" Mikija Manojlovića 1Ivan Vučković Foto: Privatna arhiva

Imali smo priliku da nedavno budemo svedoci izjave velikog glumca, velikog Mikija Manojlovića o politici Aleksandra Vučića.

Ukratko – Miki Manojlović je gospodina Aleksandra uporedio sa Šarlom de Golom a, upitan za objašnjenje nije se baš snašao u argumentaciji, već je dodao da je to zbog njegovih zasluga.

Ukoliko ima potrebe prisetiti se De Gola – onda bismo u kratkim crtama rekli sledeće:

Bez obzira na određene kontradiktornosti u vezi celokupnog rada i politike Šarla de Gola, neosporno je da je on otac onoga što se pod modernom Francuskom podrazumeva.

NJegove zasluge na polju odbrane zemlje u Drugom svetskom ratu su više nego značajne (naravno, tu ne smemo zaboraviti ni Mišela Debrea) a, ukoliko zanemarimo vojno-strateške zasluge, formiranje pete republike 1958. godine i reforme na polju ekonomije, spoljno političkih odnosa itd. su legat De Golove vlade.

NJegovi napori za „Slobodnu Francusku“ tokom boravka u Engleskoj kao i njegovi govori i danas jesu materijal za proučavanje, kritiku ali i inspiraciju. NJegove zasluge postoje i u sprovođenju „Operacije Overlord“ a u periodu od 1944. do 1946. bio je na čelu privremene vlade Francuske – „Gouvernement provisoire de la République française“

E sada – ukoliko probamo da na bilo koji način racionalno i argumentovano uporedimo Šarla de Gola sa Aleksandrom Vučićem – bojim se da nećemo uspeti. Najpre, gospodin Aleksandar Vučić nije bio ni na koji način lider u vreme bilo kog velikog rata niti bi, duboko verujem, mogao da tako nešto bude.

Vidimo da smo u problemu oko pojedinih sitnih delanja od strane Albanaca na Kosovu i Metohiji a, verujem, ne želimo ni da zamislimo kako bi izgledala neka ozbiljnija situacija. Setimo se, u okviru poslednjih velikih kriza i konflikta na Kosovu i Metohiji, predsednik je bio do Raške. Tu je bio limit njegovog delanja „sa terena“.

Takođe, veći deo nacionalnih kompanija pripada „strateškim partnerima“ odnosno stranim vlasnicima (Smederevo, Bor, Zrenjanin…), školstvo je u kolapsu, zdravstvo je u kolapsu, institucije postoje simbolično… Pored toga, mladi sve više odlaze na rad u inostranstvo i, nažalost, tamo i ostaju. Takozvani „odliv mozgova“ je sve prisutniji, sve je manje ljudi u gradovima a u selima više praktično nikoga i nema.

Dakle, neumesno je upoređivati de Gola sa gospodinom Aleksandrom. Zaista neumesno.

Na kraju, takvo poređenje kazuje nešto i o samom Mikiju Manojloviću i njegovom političkom obrazovanju. Izuzetno cenim Mikija kao glumca. Ipak, ne bih mu ukazao poverenje što se političkih analiza tiče. Pokazao je da je tu veoma tanak.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari