„De Gol“ Mikija Manojlovića

Ukratko – Miki Manojlović je gospodina Aleksandra uporedio sa Šarlom de Golom a, upitan za objašnjenje nije se baš snašao u argumentaciji, već je dodao da je to zbog njegovih zasluga.

Ukoliko ima potrebe prisetiti se De Gola – onda bismo u kratkim crtama rekli sledeće:

Bez obzira na određene kontradiktornosti u vezi celokupnog rada i politike Šarla de Gola, neosporno je da je on otac onoga što se pod modernom Francuskom podrazumeva.

NJegove zasluge na polju odbrane zemlje u Drugom svetskom ratu su više nego značajne (naravno, tu ne smemo zaboraviti ni Mišela Debrea) a, ukoliko zanemarimo vojno-strateške zasluge, formiranje pete republike 1958. godine i reforme na polju ekonomije, spoljno političkih odnosa itd. su legat De Golove vlade.

NJegovi napori za „Slobodnu Francusku“ tokom boravka u Engleskoj kao i njegovi govori i danas jesu materijal za proučavanje, kritiku ali i inspiraciju. NJegove zasluge postoje i u sprovođenju „Operacije Overlord“ a u periodu od 1944. do 1946. bio je na čelu privremene vlade Francuske – „Gouvernement provisoire de la République française“

E sada – ukoliko probamo da na bilo koji način racionalno i argumentovano uporedimo Šarla de Gola sa Aleksandrom Vučićem – bojim se da nećemo uspeti. Najpre, gospodin Aleksandar Vučić nije bio ni na koji način lider u vreme bilo kog velikog rata niti bi, duboko verujem, mogao da tako nešto bude.

Vidimo da smo u problemu oko pojedinih sitnih delanja od strane Albanaca na Kosovu i Metohiji a, verujem, ne želimo ni da zamislimo kako bi izgledala neka ozbiljnija situacija. Setimo se, u okviru poslednjih velikih kriza i konflikta na Kosovu i Metohiji, predsednik je bio do Raške. Tu je bio limit njegovog delanja „sa terena“.

Takođe, veći deo nacionalnih kompanija pripada „strateškim partnerima“ odnosno stranim vlasnicima (Smederevo, Bor, Zrenjanin…), školstvo je u kolapsu, zdravstvo je u kolapsu, institucije postoje simbolično… Pored toga, mladi sve više odlaze na rad u inostranstvo i, nažalost, tamo i ostaju. Takozvani „odliv mozgova“ je sve prisutniji, sve je manje ljudi u gradovima a u selima više praktično nikoga i nema.

Dakle, neumesno je upoređivati de Gola sa gospodinom Aleksandrom. Zaista neumesno.

Na kraju, takvo poređenje kazuje nešto i o samom Mikiju Manojloviću i njegovom političkom obrazovanju. Izuzetno cenim Mikija kao glumca. Ipak, ne bih mu ukazao poverenje što se političkih analiza tiče. Pokazao je da je tu veoma tanak.