De mol i De Gol

Nesporni umetnik, takoreći glumčina.

No, biti uspešan u svome poslu ne znači nužno i da si dobar čovek.

Mnogo je takvih primera kroz istoriju.

Kontekst vremena u kojem živimo i država u kojoj živimo zahteva doslovno prebrojavanje na nas i njih, jer polarizacija je takva da svaka izgovorena reč neke brendirane ličnosti izaziva tektonske poremećaje u javnosti, u zavisnosti sa koje i čije strane posmatramo.

Umetnik Manojlović, pored iznošenja gomile neistina, od žiriranja na Sterijinom pozorju do dnevne političke scene, izneo je jedan žalosni zaključak veličajući Vučića, poredeći ga sa De Golom.

Naravno, to je njegov i samo njegov doživljaj našeg totalitarnog vođe, koji nas je odavno uveo u tužnu svakodnevicu naših života.

Ne, Vučić nije De Gol nego De Mol, tužna žalopojka kriminala i raspolućivanja Srbije, uz kleptokratske manire njegovih SNS sabrata.

Vučić nas je, dragi moj gospodine Manojloviću, odavno, daleko razdvojio od durske skale radosti, nade i optimizma.

Srbija sa takvim čovekom na vlasti, u metaforičkom smislu će, do kraja njegovog političkog mandata, svirati i pevati samo tužne molske kompozicije, sa svim povisilicama i snizilicama koje se udaraju po onim crnim dirkama na klaviru.

Iskreno se nadam da će jednoga dana, zaista, mnogi u Srbiji poput Vučića „svirati klavir“ i neću imati ništa protiv da izvode durske sonate, udarajući po crnim dirkama zatvoreni u četiri zida, a da ih niko ne sluša.

Gospodin Manojlović je dakle pogrešio u samo jednoj stvari, Vučić je promašio „Gol“ i žestoko udario u Mol. Prave posledice tog njegovog De mola ćemo tek osetiti a uveliko ih već osećamo.

Autor je novinar iz Šapca