„Deco vagnerovska, jeste li poludeli“: Lični stav Hanibala Kovača

Sve je to u redu, razumljive su ljudske emocije i slabosti i raznim poludelim jahačima kojima je istorija namenila neku ulogu.

Ponavljam, geopolitička i ratna istorija će svakako tumačiti suštinu da je iz ličnog prijateljstva stvorio Prigožina, kao što je iz sopstvene gluposti Amerika stvorila Bin Ladena ili šta ćete bolju komparaciju od kao Milošević Arkana!? Shodno tome, čistom analogijom zaključujemo Prigožin – Putin jednako Arkan – Milošević, psi rata u službi politike i vlastodržaca. Šta se desi kada dođe do izdaje onoga ko te stvorio?

Desi se smrt i to brutalna, ona najstrašnija. Nema oprosta od đavola ako sa njime tikve sadiš. Ne mogu postojati dve Sotone, niti dva Boga, da li bila islamska, pravoslavna, katolička ili protestantska…

Izdaja je sama po sebi kažnjiva i tu oprosta nema, a vreme će pokazati kada dođe „vakat“. Naš pak preCednik (dakako Vučić) je radikalski onomad poverovao da je Vagner jednako Putin, te počeo da šuruje sa njim i njima, misleći da će tako i na taj način, sa tzv. klerikalnim fašistima pravoslavne provinijencije usmeriti geopolitiku Balkana. To mu je bila karta na koju je igrao kao otklon od opštih obećanja Zapadu i Evropi kada su ga birali za preCednika ove male i napaćene zemlje Srbije.

Ispostavilo se da je Vučić sa svojim sitnim i bednim saradnicima prećutno dozvoljavao i dozvolio mobilizaciju mladih i lepih Srba u tu Vagnerovu jedinicu, prećutkujući javnosti koliko ima naše dece u jedinicama „pasa rata“, pod sloganom uz tri podignuta prsta jedno pravoslavlje, jedna i jedina ispravna religija, Srbija i Rusija nebeski narodi.

Dakle, Vučić je zadržao to radikalsko desničarenje u novom demokratskom ruhu bez obzira na ceo svet koji je mislio i hteo drugačije, pa i više od 80 posto Soraba. Pitam javno gospodina Vučića i gospodina Gašića sa kim su šurovali na Kosovu i po litijama u Beogradu i ko je crtao slovo „Z“ na majicama i uniformama, te ko stoji iza pokušaja destabilizacije normalnih građanskih srbijanskih protesta.

„Opasuljenje“ je stiglo ovih dana kada su Prigožin i Vagner pokazali svoje pravo lice želeći da Rusiju pokore onako kako nikada pa čak ni Napoleon i Hitler pokorili nisu. Narodna izreka kaže: „Gde ćeš peške na Rusiju?“

Svakome je stalo do mira i stabilnosti na Kosovu i postavljam pitanje preCedniku dakako Vučiću, ko su ljudi sa slovom „Z“ na majicama koji huškaju srpski živalj i napadaju KFOR bez obzira na cenu takvog delovanja? Nije daleko od istine da se mlada srpska krv pogodna i potpirena od strane klerikalnih fašista nahuškava na nešto što može izazvati Armagedon ogromnih razmera.

Samo iz Šapca i okoline, a lično ih znam, ima nekoliko vagnerovaca koji su se primili na tu priču i otišli da ratuju „kojekude“ te svojim očima na advokatovom Viberu videh nabildovanu i lepu našu decu koja šalju snimke iz Ukrajine u Vagnerovim uniformama obećavajući sa tri podignuta prsta kako će Ukrajinu polupati do temelja. Deco vagnerovska, jeste li poludeli?

Jesu li vam Vučić i ostali popili pamet i tvrdite da ćete i na Kosovu, tako lepi, mladi i jaki, napraviti red? Teško! Sloboda je, pre svega, mir među Bošnjacima, Hrvatima, Srbima i Albancima, kao i jedni prema drugima. To je cilj celog normalnog sveta i samo ludaci se primaju na rat, sukobe i mržnju.

Poslušajte pokojnog Zorana Đinđića i Olivera Ivanovića, koji su dali živote za ideju kuda slobodarska Srbija treba da ide. Kamo sutra Sorabi, ako ne u otvoreni Balkan i brisanje tzv. netrpeljivosti malih razlika, u toleranciju, suživot i čist vazduh.

Autor je novinar iz Šapca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.