Lični stav Dejana Hristova: Šta najveći teniser može da izgubi?

Na filmu svakako najupečatljivija uloga Dastina Hofmana u „Kišnom čoveku“. Da li je to možda i prvi reket sveta Novak Đoković, pitam se ovih dana…

Ali, pre nego što krenu drvljem i kamenjem na mene Novakovi svedoci, koji ga uvek nekritički veličaju kao našeg novog Mesiju, želim da budemo načisto sa ovim – ja zaista mislim da je on fenomenalan teniser. Možda i najbolji teniser svih vremena. Ali, nikako i najbolji sportista.

Jer čak i u individualnom sportu, on bi morao da poseduje nešto što se zove timski duh. A ja to u njemu ne vidim.

Nebitan je za ovu priču i porez koji plaća u Monaku, i ispadi tate mu Srđana, i pevušenje četničkih pesama, i verovanje u pseudonauku i ostale gluposti.

On udara lopticu; ne očekuje se od njega neka naročita produhovljenost. Ali, očekuje se da bude sportista. Očekuje se da poseduje timski duh kad se već toliko poziva na patriotizam, Kosovo, Srbiju i ostale floskule kojima se samo stiču jeftini poeni kod ovog zabludelog naroda.

Dalje, on kaže za sebe da je apolitičan. Kao da to zaista postoji, kao da je to nešto stvarno. Kao da će to zaista nešto značiti, samo ako ga dovoljno puta sebi ponoviš.

Kako da budeš apolitičan, kada su decu počeli da nam ubijaju? Da li si apolitičan kada treba Vučiću da se bustuje popularnost u predizbornoj kampanji, pa na poziv dotrčiš da se slikaš s njim? Ne bih se baš složio da je taj gest bio „apolitičan“.

Meni su, recimo, mnogo veći sportisti od njega svi ovi ljudi koji iz nedelje u nedelju maratonski šetaju ulicama Beograda, jer se oni bore, iako imaju mnogo toga da izgube.

Prete im, crtaju im mete na čelo, spominju im decu, dele otkaze… Šta najveći teniser može da izgubi? Novi ugovor koji će mu partija omogućiti?

Posao u nekoj državnoj firmi? Buduću političku karijeru, možda? Egzistenciju? Šta može najveći teniser sveta da izgubi ako malo prošeta sa svojim narodom?

Ništa, ja ću vam reći.

Da ne ostanem nedorečen po ovom pitanju… Radi se o nekome ko je zarad svojih „stavova“ oko vakcina bio spreman da ugrozi svoj ugled, karijeru i poziciju u svetu. Ali, zato ga ovo ne dotiče toliko.

Da se zaustavi nasilje, za to se izgleda ne bi žrtvovao.

„Najmračniji krugovi pakla su rezervisani za one koji u vremenima moralne krize ostanu neutralni i suzdržani“, viče mu iz groba i Dante Aligijeri.

Zato za mene on nikada neće biti najveći sportista. Već samo fah-idiot.

Jer, pravi sportista nije samo neko ko vešto prebacuje lopticu preko mreže, kulturan je u medijskim nastupima i uvek zna da kaže šta narod treba da čuje.

Pravi sportista ima istančan osećaj za pravdu, na terenu i van njega. Pravi sportista zna kada treba da zaštiti slabije. I pravi sportista igra za tim.

A njegov tim ga očajnički treba…

Oprostiću mu i to što obilazi bosanske piramide ko hodočasnici Jerusalim. Zaboraviću što veruje nadrilekarima i što lupeta toliko oko vakcina, da su počeli da ga zovu No-vax.

I to što se do sada nije oglašavao na protestima, i to sam spreman da zaboravim, ako se u petak popne na binu i stane uz svoj narod, koji pati i koji se bori protiv ovog neopisivog zla koje nas je zadesilo. Jer „uvek je pravo vreme da se uradi prava stvar“, reče Martin Luter King. Makar i u produžecima (ili u taj-brejku, da prevedem na teniski jezik).

Ali i da to ne uradi, njegov narod će ga opet uzdizati u nebesa. Jer takvi smo mi. Naivni do bola.

A zaista bih voleo da ga vidim na bini, sa mikrofonom, nasmejanog i velikog kakav ume da bude i na terenu. Voleo bih da tu sliku imam u glavi kada se spomene njegovo ime.

Ovako, ostaće mi samo kao bleda uspomena kako zagrljen sa ćaletom u sevdahu peva onu čobansku: „Kosi tata, kosim ja, kosili smo obadva“.

Samo ti udaraj lopticu, Nole, tvoj tim će da šeta i za tebe.

Autor je lekar internista iz Niša

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.