Mene je, Dejo moj, sramota: Pismo doktorke arhitektonskog projektovanja iz Rima srpskom fudbaleru Dejanu Stankoviću

Živeo si u Rimu, gradu istorije i arhitekture u kome kad jedan prozor treba da zameniš, moraš prvo odobrenje od kralja da dobiješ, pardon Italija je republika, znači tražiš odobrenje od Zavoda za zaštitu spomenika.

Ali oni su bogata zemlja pa imaju spomenike, a ko smo mi, golje sa brdovitog Balkana, paori… Šta smo mi znali i imali kad nam do juče u glavnoj ulici (Srpskih vladara, Josipa Broza, Kralja Milana… ne znam kako se zove…) džodže udžerice… Gde to još ima… Kasaba… a mi, zna se, već odavno težimo i hrlimo ka velegradu, metropoli kakvu je jedna zemlja poput Srbije zaslužila kroz vekove. I nema veze što nas je rušio kad je i ko stigao i najbolje što je mogao (do temelja, tepih bombama) pa mi smo sebi sami najbolji i sad konačno MOŽEMO DA SE RUŠIMO SAMI.

U inat svima. Šta znaju ti blesavi Italijani, čije novce ti sad u majčicu Srbiju ulažeš, da i u nju stigne progres. Da nam zgrade budu velike i lepe, a pre svega NOVE. Šta je tim Talijanima (majku im madžarsku) svraka mozak popila pa sačuvaše Koloseum i Krivi toranj u Pizi, koji samo što se nije srušio.

Kome to još treba? Mi želimo apartmane, skupocene, kraljevske, sa spa-centrima i teretanom za našu novonastalu elitu. Ko još sedi u kafani Manjež, Majkoviću…

Videh, bio je konkurs i to javni za ovaj potez, pa bravo, Dekonjo, tako se to radi. Udariš anketni neobavezujući konkurs na kome ne daš uslove ni da se ruši ni da se ne ruši, nego po nahođenju stvaralaca, pa onda nagrnu mladi arhitekti željni slave i crtanja kvadrata (za to smo se školovali).

A kad se arhitekta po crtaćoj tabli razmaše, u naletu kreativnosti, on sve pred sobom ruši a visinu uklapa uz Narodnu banku, koja je projektovana, ne zaboravimo, kad smo bili Jugoslavija… Dakle, jedna grdosija…

Najviše se oduševim kad pročitam kako je bila moguća i nadogradnja postojećih objekata, ali po nekim mišljenjima, oni se ne uklapaju u novi koncept. A vazda je srpski urbanista današnjice znao šta i kako da uklopi, sklopi i preklopi, a najviše ga je neko i za mišljenje pitao, baš ovih poslednjih godina i dana….

Al svi znamo da para vrti gde burgija neće, a procenat bogami probija i kroz najdeblji betonski zid… Savremeni kompleks koji, kako čitam, jedna centralna gradska lokacija zaslužuje (a ja sve mislila da su stanovnici oni koji zavređuju a ne lokacije) nije trpeo da se u njega uklapaju stari objekti: „dotrajali i svojom strukturom neodgovarajući“.

Čitam i ne mogu da verujem. Crna Majo, u šta si spucala godine života, fakultet u Beogradu, doktorat u Rimu, pa ti ništa ne znaš. Sve što je dotrajalo treba rušiti. Nema krpljenja, uklapanja starog u novo, sitan vez, umetničko štopanje… Veoma je zamorno cinculirati se oko nekih starih zgrada, kopati oko njih, spuštati im i podziđivati temelje… Zašto? Kad one i nisu nikakva ambijentalna celina vredna očuvanja (!!!) Nama treba bolji, noviji, savremeniji grad, da ga slikamo iz letećih dronova, treba nam brzina, disko muzika naših Karleuša i nova Farma…

Mi hrlimo ka kulturnom napretku, a arhitektura je bila vazda odraz kulture.

E pa, Deki moj, zašto ti ja držim ovo predavanje? Zato što sam doktor iz arhitektonskog projektovanja, a ti si doktor za fudbal, pa valjda svakom svoje… Ne krivim ja tebe, nisi ti u ovoj priči problem, nego ljudi koji su dozvolili da ovaj grad nema više identitet, nema istoriju, nema gradsku kuću iz 19. veka.

A upravo „tvoju“ kuću gledam na uglu Kursuline i Njegoševe, tu si se silno potrudio da napraviš novo a da bude kao staro, a ovde si to već imao na lokaciji. Znači moglo je okolo, pored, u sklopu, kako hoćeš kao Rubikovu kocku da vrtiš, a ti si izabrao kukavičko rešenje. Da se ruši. I ne mislim na niz udžerica uz ulicu, znate vi svi dobro na koje objekte mislim…

Gde će vam duša, kolege drage? Džaba idete u Amsterdame, Parize, Rimove i Londone kad niste umeli da prepišete. Znaš ono, staviš paus papir preko pa precrtaš. Nego ruši… Biće savremeno, veliko, bogato, ali neće biti ni rešenje sa konkursa, on je bio anketni, a ko još sluša do kraja anketirane…

Mene je, Dejo moj, sramota zbog ovog tvog podviga, a Vas?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.