Politika i tribina „Delija“: Nema mesta za krvavu ruku

Transparenti su nosili poruku podrške građanima, profesorima, studentima i srednjoškolcima koji danima protestuju širom Srbije tražeći pravdu za 15 žrtava tragedije na novosadskoj Železničkoj stanici.

U saopštenju objavljenoj na društvenoj mreži Telegram, piše da se radilo o provokaciji, jer kad Zvezda igra u „Areni“ tu halu doživljavaju kao svoju kuću „u kojoj važe naša pravila“ i da je reč o „klasičnoj političkoj provokaciji i pokušaju da se političko-stranačka borba premesti i na naš stadion“.

Rekao bi čovek da se radi o principijelnim ljudima, jer tu tribinu, manje-više već 25 godina vode isti ljudi. Pa da nabrojimo šta se sve dešavalo u tom periodu sa „Delijama Sever!“. Od uvođenja višestranačkog sistema sa severne tribine moglo se čuti skandiranje Vuku Draškoviću, međutim, Državna bezbednost tada je angažovala Željka Ražnatovića Arkana, on je ujedinio razne grupe u jedno ime – „delije“ i ukinuo opoziciono delovanje.

Najbuntovnije je oterao sa stadiona, a ogromnu većinu je pridružio Srpskoj dobrovoljačkoj gardi i oni su sledeće četiri godine proveli u ratu. Kad se rat završio Arkan je imao pametnija posla od stadiona, a na tribini su se pojavili „novi klinci“, koji i danas vode „sever“ i koji su devedesetih naučili dve stvari: kako se živi od toga što si navijač (preprodaja ulaznica i slične ucene kluba) ili, kao oni pametniji među njima, kako se masom može uticati na situaciju u klubu i zemlji koji nemaju snage da im se suprotstave, a mislili su i da mogu da manipulišu s njima.

Tako se na Zvezdinom stadionu prvi put čulo „Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane“, što je bio siguran znak da je Miloševiću došao kraj. I ta pesma nije baš bila u potpunosti spontana, zato što su vođe bili članovi opozicionih stranaka, koje su ih regrutovali vremenom.

Odmah po petooktobarskim demonstracijama „delije“ su proglašene za heroje promena. Kako je klub iz LJutice Bogdana rezultatski i finansijski tonuo shvatili su da imaju ucenjivački potencijal pa su onu pesmu upućenu Slobodanu Miloševiću prepevali na račun Borisa Tadića, tadašnjeg predsednika Srbije, pa je on Crvenoj zvezdi doneo sponzorski ugovor sa „Gaspromom“, koji i danas donosi klubu milione evra.

Godinu dana kasnije na vlast je došao Aleksandar Vučić, koji je deo mladosti proveo na stadionu, a tokom sunovrata radikalske i SPS vlasti shvatio da je najbolje da ima dobre odnose i sa Crvenom zvezdom i sa „delijama“. Neke priče kolaju da je još 2012. obećao da će Partizan svesti na klub u kojem se sad i nalazi, dok će Crvenu zvezdu vratiti tamo gde je bila pre nego što su počeli ratovi 90-ih.

Takođe, pojedini navijači dobili su unosne biznise u partnerstvu sa državom. Ova idila prekinuta je samo 2014. kada su zbog održavanja „Parade ponosa“ navijači Zvezde vređali tadašnjeg premijera, ali od tada nije bilo međusobnih nesporazuma.

Ako su nečim bili „nezadovoljni“ od tada oni su se obraćali uvredama Ani Brnabić „Brnaba“, zbog njenog seksualnog opredeljenja, ili „državi“, nikad ne pominjući ime Aleksandra Vučića.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.