„Delije“ su pretorijanska garda naprednjaka

„Delije“ su njegova pretorijanska garda i bez saglasnosti BeliVučića, oni ne bi oterali sa mesta trenera Vaterpolo kluba Crvena zvezda Mirka Vičevića, nekadašnjeg zlatnog olimpijca i svetskog prvaka u reprezentaciji Jugoslavije.

Vičevićev greh glasi: Rođen u Kotoru, po nacionalnosti Hrvat, a po veroispovesti katolički hrišćanin. Otuda pesma „Protuva“: „Delije, Delije, ajmo svi u glas, Marko Vičević nije deo nas.“

Izjava ubice Veljka Belivuka da su on i Sale Mutavi predvodili „delije“ prilikom rušenja Savamale 2016. godine nedvosmisleno potvrđuje da su huligani i podzemni svet sa tribina, kao i devedesetih godina prošlog veka Miloševiću, danas udarna pesnica Aleksandra BeliVučića.

Istovremeno to je i pokazatelj u čijim su rukama nekadašnje sportske institucije Zvezda i Partizan. Devedesetih godina prošlog veka na tribinama stadiona „večitih rivala“ instrumentalizacijom navijačkih grupa, Službe bezbednosti su započele transformaciju do tada vladajućeg komunističkog sistema bratstva i jedinstva u nacionalističko-šovinistički način vladavine.

Srpsko društvo je obolelo od šovinizma i nacionalizma onog trenutka kada je poverovalo komunističkom aparatčiku i najvećem srpskom političkom zločincu Slobodanu Miloševiću da je srpstvo u Jugoslaviji ugroženo i da ga treba braniti, iako su svi u bivšoj velikoj državi, u tom trenutku imali plate i standard na evropskom nivou. Ta društvena bolest je danas metastazirala, jer Srbiju i dalje vode isti oni koji su ratom i pljačkom rasturili Jugoslaviju. Reč je o ratnim profiterima, odnosno političkim inspiratorima rata na prostorima bivše velike države.

To što se dogodilo na bazenu „Gale Muškatirović“ za vreme vaterpolo utakmice Crvena zvezda – Šabac nije nikakva ideološka fobija, već zloupotreba mladih ljudi, tzv. navijača od strane vlastodržačke klike i njene tzv. Službe bezbednosti. Uvek kada se u javnosti otkrije njihova kriminalna, koruptivna i uopšte protivzakonita radnja, „Služba“ za odbranu vlasti, organizuje manifestaciju kojom bi se zamaskirale nezakonske aktivnosti vlasti.

Mirko Vičević iz Kotora, jedan od najboljih jugoslovenskih vaterpolista svih vremena, radio je kao trener mesec i po dana. Vodio je Zvezdu iz pobede u pobedu na pet utakmica i nikome nije smetalo što je trener Hrvat po nacionalnosti i katolik po veroispovesti.

Odjednom nekoliko stotina navijača tzv. „delija“ kojima vaterpolo nije ni u primisli, kreće organizovano na utakmicu, prolazi kroz ceo Dorćol skandirajući i pevajući ode doživotno osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću, da bi na bazenu razvili transparent na kome je pisalo: „Šiptar, Hrvat i Balija, nisu naša bratija.“

To u medijima postaje glavna tema. Štaviše, Javno tužilaštvo u Beogradu saopštava da uvredljivi transparent na Zvezdinoj utakmici nije krivično delo, odnosno da tu nema elemenata krivičnog dela u smislu izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. To je još jedan dokaz da je Aleksandar BeliVučić, na sva ključna mesta u pravosuđu stavio svoje huliganske kolege.

Jer ne moraš biti pravnik, dovoljno je da umeš da čitaš pa da u Ustavu Srbije pod naslovom Zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje u članu 49 pročitaš: „Zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti.“ Svakome ko ima makar malo soli u glavi, jasno je da je za javnost u pitanju maskiranje novog nepočinstva i kriminala vlastodržaca.

Isto kao što su odbranom murala ratnom zločincu Ratku Mladiću maskirali kolaps Elektroprivrede Srbije i prestanak rada Termocentrale Obrenovac, tako sada, izmišljenim napadom na sportistu, stručnjaka i čoveka druge nacionalnosti i veroispovesti Mirka Vičevića, maskiraju krivično delo upisivanja u biračke spiskove srpskih građana druge države Bosne i Hercegovine.

Nije to dakle ideološka indoktrinacija mladih ljudi višedecenijskom nacionalističkom ideologijom, mada ima i toga. U pitanju je vlastodržački program opstanka na vlasti, jer tako razmišljaju i policajci, žandarmi, tužioci i ministri vladajućih stranaka.

Svima njima BeliVučić je omogućio primanja i privilegije kakve nisu mogli ni da sanjaju. Zato i slede autora najgnusnije ratne parole „Za jednog Srbina ubićemo 100 Muslimana“ i njegovu rehabilitaciju ratnih zločinaca. U Srbiji su nacionalizam i šovinizam zvanična politika od raspada Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka. Na toj politici i danas egzistiraju i vladaju svi ti Vučići, Dačići, Palme… – nazivajući sve normalne ljude izdajnicima srpstva. Probudi se, Srbijo, davno si zaspala.

Autor je urednik Sportsko-političke galaksije