Demokratija i ropstvo

Obe ne mare za ljude u svojoj zemlji, ali štite svoje interese tuđim životima. Američka bi htela resurse u Rusiji, pa zbog toga bi da se useli u Ukrajinu. Dok ruska brani resurse ubijajući narod u Ukrajini, jer se među njima kriju fašisti koji rade za američku oligarhiju.

Američka oligarhija, iza koje kmeče sve zapadne, moćnija je u propagandi. Nisu uspeli da postignu cilj pomoću Napoleona, niti pomoću Hitlera i Hirohita. Da li će uspeti sada pomoću Jevreja Zelenskog (!) pitaju se ljudi.

Današnje stanje globalizacije i demokratije istraživački je najbolje obradila Loreta Napoleoni u svojoj knjizi „Ološ ekonomija“.

Između ostalog, Loreta je zaključila: „Devedesete godine 20. veka obeležila je pandemija globalnog virusa: demokratije. Smrtonosni virus, nekakav freedom bug, crv slobode, razmnožio se posle pada Sovjetskog Saveza…

Zajedno sa demokratijom širi se i ropstvo. U mnogim delovima planete (čak i u nekim zemljama Zapadne Evrope) gotovo 27 miliona ljudi padaju u ropstvo. Početkom devedesetih godina robinje seksa iz zemalja bivšeg istočnog bloka osvajaju zapadno tržište. One imaju nešto zajedničko: lepe su, jeftine, i očajne. Tržište seksa je tek vrh ledenog brega…

Globalizacija više pogoduje iskorišćavanju robova nego industriji. U opticaju su ogromne sume, jer nije bilo više robova još od vremena trgovine preko Atlantika…

Robovi su postali sastavni deo globalnog kapitalizma: na plantažama kakaoa u zapadnoj Africi, u voćnjacima Kalifornije, u ilegalnoj ribarskoj industriji koja cveta u fabrikama osnovanim pod lažnim nazivom, ili bez naziva. I to je paradoks. Demokratija i ropstvo ne samo da koegzistiraju, već ih spaja – kako ekonomisti kažu – snažan i direktan uzajaman odnos. Drugim rečima, ove dve pojave razvijaju se na sličan način, pri čemu razvoj jedne uslovljava razvoj druge. Devedesetih, kao uostalom i pedesetih godina, opet počinje proces dekolonijalizacije.

Međutim, dešava se da broj robova raste a njihova cena pada baš kada kolonijalne zemlje stiču nezavisnost. Danas jedan rob košta deset puta manje nego u doba antičkog Rima – i to nije slučajno – jer u ono doba koncept demokratije praktično nije ni postojao. Ali, stari Rimljani su cenili robove kao retko blago koje su skupo plaćali. Danas, naprotiv, robova ima napretek, njihova vrednost je minimalna i posmatrani su kao „obavezan trošak u međunarodnom biznisu“…

Gotovo svaki proizvod namenjen potrošnji ima tamnu stranu – ropstvo i pirateriju, falsifikate i prevare, krađe i pranje novca. Ološ ekonomiji najviše prija globalno tržište. Ološ ekonomija prodire i korumpira, iznutra narušava tradicionalne ekonomije…“

U Loretinoj knjizi piše i da najveći broj devojaka koje su postale prostitutke, a najtraženije u Evropi i šire jesu Ruskinje.

Nauka zna da nije moguće da se nađe društvo u novim uslovima koje nije preživelo period vladanja buržoazije. Državi sa zaostalom svešću žitelja trebaće vremena i velikih žrtava da bi napredovala. Srbija je isto tako taj negativni primer. U tim uslovima pisci imaju teme, makar kao kolumnisti, satiričari…

Kao što je Tolstoj napisao remek-delo, „Ana Karenjina“, feudalna gospođa nije imala nikakve obaveze pa se zabavljala najslađim zanimanjem – ljubavlju.

Loreta je knjigu objavila pre nego što su zapadne sotone urušile nekoliko država arapskog sveta, čime su izazvale masovna stradanja ljudi svih uzrasta da bi preživeli bežeći od sigurne smrti i krenuli u preseljenja apokaliptičkih razmera, nadajući se spasu kod onih država i naroda čija im je vojska i avijacija, po naredbi političkih Sotona, razorila životna staništa, a sada primaju u svoje države samo one čije zdravlje mogu robovski da iskoriste. Kao što Umnica Loreta nije imala podatak da njih osam Sotone poseduju kapital koliko polovina čovenčanstva, 3,6 milijardi ljudi.

Dok u SAD samo jedan odsto Sotona poseduju 99 odsto celog kapitala te imperije. Tek sa pojavom u politici Čoveka-Boga, Bernija Sandersa ubedio je samo dvoje, barem do prošle godine kada sam dva meseca boravio u SAD, bogataša da počnu da plačaju porez državi. Jedan od te dvojice je Bil Gejts, koji je pristao da plaća porez: „jer me je stid od moje sekretarice koja plaća porez od svoje godišnje plate, a ja ne plaćam ikao posedujem desetine milijarde dolara na računima!“, kako je sam izjavio na TV. Znači, ostaje da samo jedan odsto kapitala poseduju 99 odsto žitelja SAD! I to je demokratija?!

Autor je književnik