Demokratija po B. H. Leviju

Vest sam primio sa simpatijom, iako sam protivnik nasilnog ometanja kulturnih događaja.

Beogradska torta zaista se ne uklapa u Levijev koncept demokratije, kombinovan bombama po Jugoslaviji, Libiji, Siriji i.t.d.

Kada se događaju žestoke demonstracije Nacionalnog fronta ili protivnika Nacionalnog fronta u Parizu, uz krš i lom i intervencije policije, to se smatra demokratskom i legitimnom slobodom izražavanja različitih mišljenja. A kada, u Beogradu isflekaju skupo odelo ovog „borca za slobodu“ a on, valjda demokratski, pokuša da udari mladog demonstranta, odmah saopštava da demokratija, nažalost, još uvek nije stigla u Srbiju.

Znaju li mladi organizatori Beldoksa koga su pozvali u goste da nam drži pridike o demokratiji? Ako ne znaju, onda oni kao ignoranti ne treba da organizuju ovakvu kulturnu manifestaciju. Ako znaju, onda su i oni provokatori napaćenih stanovnika Srbije i Beograda koji su preživeli NATO bombardovanja za koja se Levi založio. Ko finansira ovakve projekte koji samo nanose štetu i medijskoj slici o Srbiji u čijem satanizovanju je B.H. Levi bio jedan od predvodnika. Upoznajmo ovog gospodina manekenskog tipa?

Postoji za tipove poput njega (a to su: Paskal Brukner, Alen Finkelkrot, Bernar Kušner, pok. Andre Gliksman i još neki) francuski izraz – intelektualni plaćenik (čitaj lobista). Znači, ko mu dobro plati koristiće njegovu medijsku i drugu podršku na sve moguće, često falsifikovane načine. Oni su inače pripadnici tzv. Novih filozofa i svi su bili vrlo agilni u demonizaciji Srba tokom raspada Jugoslavije. Beašel (popularni njegov naziv u Francuskoj) je razočarani trockista, pa maoista, zatim plaćeni i odlikovani pobornik ideja Alije Izetbegovića, potom plaćeni zastupnik čečenskog otcepljenja od Rusije, čovek koji je koristeći porodične veze ubedio Sarkozija da napadne Libiju i uništi tu državu, a danas, gle čuda, predvodnik podrške Kurdima u borbi za samostalnu državu. Sa takvim dokumentarcem je i došao na Beldoks.

Da li smatra da smo u Beogradu svi ludi i ne znamo njegove prethodne zasluge? Otvorio je 1994. g. Festival u Kanu skandaloznim dokumentarcem „Bosna!“, koji su francuski mediji i novinari raskrinkali kao grozni falsifikat.

Može li Levi da pročisti svoju savest i nije li ga sramota da dođe u Beograd i širi svoj koncept demokratiju u Srbiji? Torta u lice takvom šoumenu je najbolje što je moglo da mu se desi u Beogradu.

Autor je profesor univerziteta